U društvu kakvo je naše odomaćeno je shvatanje da ne menjamo posao dok nas nešto dobro ne "zasvrbi", a najčešće je to mala plata, kojom ne možemo ni račune da pokrijemo, mada i tada u glavi nam često kljucaju misli poput onih: Čuvaj to što imaš, neko nema ni to...ko će tebe, vidi kakav si, koliko ti je godina...nisi kvalifikovan ili si prekvalifikovan i sl. Sve to stoji, makar donekle, ali najpre u glavi imamo problem da odlučimo da nešto promenimo, da, ako treba i rizikujemo.
Zašto je to tako? Ako ste moji ispisnici, ili makar tu negde, odrasli ste uz uverenje da je potrebno što pre dočepati se posla i onda se držati istog "kao pijan plota", jer što je sigurno, sigurno je.
Zašto je to tako? Ako ste moji ispisnici, ili makar tu negde, odrasli ste uz uverenje da je potrebno što pre dočepati se posla i onda se držati istog "kao pijan plota", jer što je sigurno, sigurno je.
Danas se sve drastično menja. Poučeni sopstvenim iskustvom, učili smo svoju decu makar malo drugačije: da nije važno šta radiš već gde radiš...da je dobro završiti fakultet, ali da je bitno šta znaš da radiš...da treba tražiti bolje i zakucati na mnoga vrata...Neki su se snašli, neki nisu.
Tako je to u životu. Ali ono što bih ja sada poručila (i svojoj generaciji i onima koje smo stvorili) jedno je: Nemoj da ideš na posao kao da ideš pred streljački stroj, iz bilo kog razloga, jer to nije dobro ni za posao ni za tebe. Radi ono u čemu uživaš.
Da biste znali je li posao koji obavljate skrojen po vašoj meri, upitajte se da li biste ga radili i bez nadoknade. Ako je odgovor pozitivan, onda ste na pravom mestu.
Da biste znali je li posao koji obavljate skrojen po vašoj meri, upitajte se da li biste ga radili i bez nadoknade. Ako je odgovor pozitivan, onda ste na pravom mestu.
Znam ženu koja je oduvek lepo kuvala, spremala kiflice, koje bi i posle nedelju dana bile sveže i vozila se svakog dana u prenatrpanom busu dva sata. Jednog dana je samo odlučila da svoje umeće i svoje zadovoljstvo unovči. Danas se bavi keteringom. Jedan momak je oduvek voleo fotografiju, ali nikada nije imao dovoljno novca za novi foto-aparat, a onda je uzeo očev stari i napravio fotke nekih svojih drugarica. Danas je omiljen u modnoj industriji...I tako bih mogla da nabrajam.
Svako od vas zna makar nekoga ko se usudio da napusti posao koji mu više nije odgovarao, da se okrene svom hobiju ili istraži neke nove opcije. Ne kažem da su svi uspeli i da su zadovoljni. Ali ako ne probaš, ne možeš ni da znaš.
Нема коментара:
Постави коментар