Još jedna cigla u zidu, a nije Pink Floyd

Pre neki dan, jedno od moje dece (da ne bude zabune, moje - lične, kojih je troje), objavi na Fejsu status tipa: 
Izvučeš ciglu, sruši se zdanje; počneš da gradiš, gradi se samo od sebe... i to me navede na razmišljanje o učenju.

Učenje, što je ujedno i rad na sebi, aktivan je proces i nešto što traje čitav život. 

Prema tome, stihovi poznate grupe Pink Floyd (We don t need no education) iz još poznatije pesme Another Brick In The Wall,  ne piju vodu. 

Da, nama je potrebno obrazovanje, ali takvo u kome ćemo učiti da razumemo i usvojeno primenimo. 

Elem, tog istog dana, od školskog deteta dobijem poruku: 

Svaka budala može da zna, poenta je da razumete. 

Sad, na koga se ili na šta odnosilo, u ovom konteskstu nije bitno:)))

Poenta je da napravimo razliku između posedovanja znanja i razumevanja istog.

I da se vratim na početak, neće se srušti zgrada ako izvučeš jednu ciglu, možda će postati malčice trošnija, ali je istina da je cigla po cigla palača.

I na kraju, a nije vic. 
Na času na kome je nastavnik polagao za licencu, kandidat pita učenike:
Za koji roman je Ivo Andrić dobio Nobelovu nagradu? ( Da se razumemo nagrada se dodeljuje za celokupan opus, a ne za određeno delo), učenik odgovara: 
Za Marš na Drinu! 
Ja bih da dodam: 
Marš neznanju!