Ni manjeg naroda, ni više verovanja.
Jedno od onih koje u poslednje vreme čujem sve češće je - da ako izbacim smrdibubu iz stana, da ću tako ostati i bez para, kojih nikako ne želim da se rešim.
Ukoliko želim da se novac odomaći u mom okruženju, treba jednostavno da sa ovim insektima iz roda stenica (zaista su dosadne kao stenice) živim u miru i slozi.
To što se gnezde u grozdovima između mojih vrata na terasi, treba da primim sa radošću, jer ću tako "primiti" i novac.
Kako sam osetljiva na dotični, kao i većina stanovništva u osiromašnoj nam Srbiji, razmišljam.
Dok tako opterećena razmišljanjem o bubama kojih nikako ne bih smela da se otarasim (a ako to i učinim, moram da vodim računa da ih ne uznemirim, jer će me u protivnom bombardovati nepodnošljivim mirisom), peglam.
Kažu da se najbolje razmišlja dok šetaš ili voziš bicikl, ali kako je većini žena suđeno da se najviše druže sa usisivačem, varjačom ili peglom; tako i ja dumam dok nekom od ukućana peglam košulju.
I šta se dešva? Opeglam i smrdibubu, koja je nekim slučajem preživela u vešu.
I tako se rešim para, a zaradim nepodnošljivu težinu i oporost mirisa bube, koja je u košulji samo tražila spas.
Нема коментара:
Постави коментар