Slika ili reč, pitanje je sad?

Šta je ono što nam prvo privuče pažnju: slika ili reč? I šta je jače, bitnije, trajnije? Ono što se nudi kao izazov oku ili magija reči? I može li se uopšte o tome govoriti?
Teško je na to odgovoriti.

I u filmu Words and Pictures je mrtva trka. Profesor englesne književnosti i profesorka likovne kulture vode rat u koji su uključeni i njihovi studenti.
U ovoj bici nema pobednika - o čemu svedoči i kraj priče na celuloidnoj traci kada se akteri "smuvaju".

U pećinama Altamira  u Španiji i Lasko u Francuskoj sačuvane su slike praistorijskog čoveka, koje se uglavnom svode na prikaze životinja.
Slika ranjenog bizona magijskog je karaktera i ima ulogu da omogući bolji lov našem daljem pretku.

Koliko je današnja slika otišla od svog prvobitnog zadatka i krije li i dalje magiju u sebi?

A onda se setimo Biblije i čuvene rečenice : U početku beše Reč. i Reč beše u Boga, i Bog beše Reč, i najstarijeg sačuvanog spomenika pisane reči u vidu 12 ploča koje čine sumersko -   vavilonski Ep o Gilgamešu, o istorijskom vladaru grada Uruka, koji je njime vladao oko 2700 g.p.n.e.

Ili možda misao dolazi pre reči, ili osećaj, ili slika, zvuk?

Možda je poenta u ravnoteži, u harmoniji slike i reči.
Tako je, Kosta Bunuševac, naš slikar, dao svojevrstan omaž svom životu, spojivši jedno i drugo u knjizi Slike od reči.

Evo sada nekoliko mojih fotografija iz perspektive nekoga kome je reč - alat, ali kome su slika i fotografija - hobi.

Sve je samo simbol što ti vidi oko, Vojislav Ilić

I na kraju da završimo Epitafom Branka Miljkovića Ubi me prejka reč, jer, za razliku od slike, reć može zaista da ubije, zar ne?

Kako jedna naša poslovica kaže Lepa reč gvozdena vrata otvara, ali i ona druga Reč poseče gore nego mač.
(Nisam čula da je slika lišila bilo koga života; jedino ako mu nije pala na glavu.)