Koliko određeni događaji iz detinjstva mogu uticati na naše kasnije ponašanje, te i na naše strahove, pa čak i panične napade, zna većina vas.
Meni je mama, na primer, govorila da nikako ne mazim mačku jer se mogu zaraziti, staviti prljave prste u usta, progutati dlake, koje će mi napraviti klupko u telu i sl., da je kod mene stvorila averziju prema mačkama, koja bi u izvesnim trenucima prerastala u pravi osećaj panike, naizgled potpuno neopravdan i besmislen, te se i dan-danas se plašim ovih, za većinu ljudi, ljupkih stvorenja.
Kada je jedan američki naučnik ispitivao povezanost uslovnog i bezuslovnog nadražaja (po ugledu na Pavlovljev eksperiment sa psima) na jednoj bebi nazvanoj Albert, kod Alberta se nije razvio samo strah prema belim pacovima, već i prema drugim krznenim životinjama.
Ne znam šta je bilo sa Albertom kasnije, ali ja neke svoje strahove nisam prevazišla.
O strahu i paničnim napadima možete pročitati u knjizi Milana Latasa Panični poremećaj i agorafobija. U njoj možete naći simptome po kojima možete prepoznati da li imate panični napad i na koje načine možete njima ovladati.
Нема коментара:
Постави коментар