Gde su nestali nekadašnji muškarci ili ih nikada nije na bilo, jeste pitanje koje me okupira ovih dana. Da li smo mi tzv.emancipacijom žena izgubili, a ne dobili?
Iako mi je otac veći deo mog i svog života proveo u kolicima, rasla sam u ubeđenju da je muškarac taj koji doprinosi, brine o porodici i štiti je. Kad sam pošla na studije za psihoterapeuta, prvi put sam spoznala da žena i muškarac treba da budu ravnopravni. Avaj, reći ćete glupa sam, anahrona, šta god, tek, znala sam ja da su se žene borile za svoja prava i jednakost među polovima, ali, opet, mislila sam da je muškarac taj koji treba da pozove majstora kada vam curi kazanče u toaletu, reaguje kada vam "nezvani gosti" provale u stan ili uzme toljagu, zašto da ne, ako treba poći u potragu za hranom.
I šta sam dobila: da sama pomažem majstoru pridržaajući mu alat, sama plaćam kad pukne cev, koja nije u nadležnosti Infostana, zasučem rukave i odem u potragu za dodatnim parama za rashode. Pa šta, reći ćete, muškarci i žene su ravnopravni, treba jednako da rade i zarađuju, doprinose...Nemam ništa protiv, ali bih malo, za promenu i da se osećam kao žena, da budem zaštićena od vetrova i oluja koje brišu sve što im je na putu, da moj muškarac bude moj zaklon.
Znam ja za Mionu koja je bila muž-žena, znam ja za mnoge Mione, ali pitam ja vas, je li muškarac-hranitelj, muškarac-branitelj, muškarac-zaštitnik, izašao iz mode? Jesmo li mi naše muškarce pretvorili u priveske?
Znam, nije njima lako, uopšte nije, i sama imam sina, i mogu samo misliti šta mu se mota po glavi, od onoga, kako zadovoljiti današnju prezahtevnu ženu, ostati na nivou zadatka, a ne izneveriti sebe, biti muško, a opet biti nežan, pažljiv, i da ne nabrajam, do toga - zna li današnja žena uopšte šta hoće, ali ne mogu a da se ne pitam: zar nije primarna uloga muškarca da zaštiti i prehrani, jer to proizilazi iz ljubavi, a ne iz zadovoljenja nekih arhetipskih principa ili današnje žene, koja, s jedne strane hoće ravnopravnost, a sa druge -zaštitu?
Нема коментара:
Постави коментар