Ono što me fascinira kod Pavla (Pavle Knežević) je sam Pavle.
On je diplomirani pravnik, instruktor plesa, pesnik, ali pre svega "dirigent" odgovoran zato što su mnogi mladi i talentovani ljudi iskoračili iz svakodnevnice i u okviru dešavanja vezanih za Belgrade Art Show-Simphony (čiji je Pavle autor i osnivač) ugledali "svetlost pozornice".
(Pavle Knežević, Slađa Kručićan Stanić, Olja Ristić)
Iako su svetla u Džez baru Sinatra u principu slaba, iako je prostor možda skučen i prenatrpan, za mene je ovaj gotovo intimni kutak u Žorža Klemensoa 10. večeras bio važan, jer, ne samo što sam prisustvovala još jednom performansu koji je predstavljao splet pisane reči, muzike, glume i plesa, već sam dobila priliku i da upoznam neke meni drage osobe, koje sam dotle znala samo preko nihovih tekstova na Blogeru ili nekoj sličnoj zajednici na Fejsu.
(Eto, i za to spajanje je zaslužan Pavle.)
(Olja i ja - prvi put uživo:)
O knjizi Priče iz moje glave i Sveta oko mene Zorice Zoje Mladenović govorile su: Olja Ristić, Slađa Kručičan Stanić, Jelena Simonović Dilber, Miroslava Đušić Nedeljković (kuku mene, koliko dvojakih prezimena:), kao i sama autorka.
(Zorica Zoja Mladenović i Olja Ristić)
Priče, ispresecane plesom kizombe i baćate, u izvođenju tamnoputog Andrelija , kao i vokalima devojaka, od kojih jedna (Jovana Nikčević) sama piše i komponuje, dok druga (Ivana Ugrinović) peva tako da mami suzu iz oka, čitali su gosti i izvođači: glumci, pevači, grafički dizajneri, modni kreatori...
(Andrell de Panama)
(Ivana Ugrinović)
E, to vam je Pavle, koji i u nečemu, što možda neizvežbanom oku posmatrača ili površnom srcu slučajnog gosta - nalikuje na papazjaniju od reda priča, plesnih koraka, modnih revija, glume i pesme, ponudi pravu priču pravom akteru svoje priredbe: devojka privlačnog i opipljivog dekoltea čita Zoričinu priču Sise...kreatorka odlične dikcije, čije modele nose i moji bivši đaci (među njima je najrevnosnija Teodora Savić), čita neobičnu i zanimljivu priču Kafana...ne znam ko čita Želju, ali dok je čita, posmatram autorku - isijava zadovoljstvo, i u jednom momentu ushićeno nam saopštava da je njena želja uslišena, i da se, koliko juče, udala.
(Autorka Zoja i pisac Goran Stojičić)
Aplauz za njenu udaju, aplauz za njene kratke priče sa neočekivanim obrtom (kao već pomenuta Želja) o kojma govori Goran Stojičić, autor multimedijalne zbirke Besani, aplauz za Iliju Vujičića, mladog grafičkog dizajnera, koji pogađa da iza savršene, čarobne, neodoljive...one, koja budi želju u nama, čiji mirisi se šire i mame...u već dvaput pominjanoj priči Želja, ne krije se Zorica, koja se sve vreme smeši ispod svog belog šešira, niti junakinja kojoj je dala svoj glas, misli i osećanja, već jedna čorba, koja je mogla biti savršena da je današnja moderna domaćica nije dosolila i tako pokvarila.
(Autorka i Ilija Vujičić)
I da se opet vratim na Pavla, koji je sva ova dešavanja "zakuvao". Traži onoga kome je dodelio priču Brodolomnik. Je li to Ilija sa odštampanim digitalnim ilustarcijama za svoju knjigu namenjenu deci?
This is his wav.
Divno da je ostalo sve zabeleženo sjajno veče kao i uvek na Belgrade Art Show ali ovo je tako dobro isprepletano i promocija jedne knjige na ovaj način je jedna od boljih na kojima sam bila
ОдговориИзбришиSjajan tekst! Hvala i za moje spominjanje, nadam se da sam zaista uspela da čitanjem priče "Želja" izmamim Zojino zadovoljstvo jer najviše zaslužuje da bude zadovoljna i srećna žena. Pozdrav od Jelene (Simonović) Dilber :)
ОдговориИзбришиSvaka cast!!! Hvala na predivnom textu!
ОдговориИзбриши