Minjon - morem plovi jedna barka, a u barci kralja Petra majka

Ne povezuje Rumuniju i Srbiju samo hidrocentrala Đerdap, već i Marija Karađorđević, u narodu poznatija kao Minjon, jugoslovenska kraljica koja je živela od 1900. do 1961. godine.

O njoj sam prvi put nešto saznala (o, pusto neznanje) kada smo pre neki mesec posetili Kraljevski kompleks i našli se u Kraljevskom dvoru, koji je izgradio kralj Aleksandar I Karađorđević Ujedinitelj, za koga se Marija, ćerka rumunskog kralja Ferdinanda Hoencolerna i rumunske kraljice Marije, udala 1922. i sa njim izrodila troje dece: Petra II, Tomislava i Andreja Karađorđevića ( imena su data u skladu sa idejom jugoslovenstva).

.

Posle Kraljevskog kompleksa smo se ponovo "srele" u Rumuniji, tačnije u Sinaji, u dvorcu Pelišor (mali Peleš), jer je u jeku naše posete Peleš, jedan od najlepših zamaka Evrope, bio zatvoren zbog renoviranja.

U njemu je detinjstvo provodila mlada Marioara, kako je kraljici Mariji Karađorđević, zapravo pravo ime. Ferdinand, njen otac, bio je bratanac kralja Karola I, koji je sagradio ovaj bajkovit dvorac.
Zavirimo u unutrašnjost letnje rezidencije rumunske kraljevske porodice: 

Marija Karađorđević je bila izuzetno cenjena i poštovana, kako kod Rumuna, tako i kod nas.
Za vreme I svetskog rata, radila je po bolnicama, gde je, zajedno sa majkom, kraljicom Rumunije, negovala ranjenike.
Posle rata udala se za kralja Aleksandra I Karađorđevića i bila požrtvovana supruga i majka. 

Pogibiju svoga muža u Marselju teško je podnela. Događaj nije bio samo tragičan za porodicu, o čemu svedoči i sahrana kralja, koga je na večni počinak ispratio, pre svega, narod bivše Jugoslavije. Po nekima je događaj, po svojoj iskrenosti i spontanosti,  prevazišao i Titov ispraćaj. 

Tokom II svetskog rata nastavila je sa humanitarnim radom anonimno šaljući na hiljade paketa sa hranom našim ratnim zarobljenicima širom okupirane Evrope.

Danas se njeni posmrtni ostaci nalaze u crkvi na Oplencu.

Oplenac i Orašac će možda biti tema nekog narednog posta.