Sve dođe i prođe.
Ništa nije večno: ni tuga ni sreća.
Iza kiše, sija sunce.
I zato ništa ne treba uzimati ozbiljno, pa ni sebe.
Kada nam je teško, kad želimo da se sklupčamo i samo sve da prođe, treba da znamo da je najtamnije pred svitanje i da kad aveti iz mraka izvučemo na svetlost dana, one prestaju to da budu.
Zato, izdrži i pouku i izvuci.
Od jabuke razdora, načini zlatnu jabuku.
Iskoristi svoje mane i pretvori ih u vrline. Radi na sebi.
Kad svi odu, ostaješ samo ti, ili ono što je od tebe ostalo.
I kad je lepo, i to će proći.
Kako je Prota Mateja rekao: U sreći se ne treba gorditi, niti u nesreći očajavatai...jer ljudska sudbina, promenljiva je.
Zato treba živeti u harmoniji sa sobom i sa drugima.
Gledala sam film Dobrica. To je urbana bajka s nestvarnim junakom koji je u potpunoj harmoniji sa sobom i svetom. Podseća na kneza Miškina iz Idiota Dobrota je sumnjiva ljudima, čista duša još sumnjivija, ali je ogromno zadovoljstvo biti koristan ljudima, razumetiih, oprostiti i dati sve od sebe da ih učiniš boljim nego što su - u tim životnim okolnostima - mogli da budu. Kad ga pitaju: veruješ li ti stvarno da su svi ljudi dobri, on odgovara: ja verujem da svi ljudi mogu biti dobri. Dobrica ima dar od rođenja - živi u harmoniji sa sopstvenim životom. Ovaj film je lekovit, bajkovit - kažu nerealan. Zar tome uporavo ne težimo. Gorki je rekao da umetnost ne treba da pokazuje čoveka kakav jeste, već kakav bi trebao i mogao da bude.
ОдговориИзбриши