Naši mostovi

O mostovima je pisao Andrić. Setimo se samo poetsko-meditativnog zapisa Mostovi, pripovetke Most na Žepi, ili romana Na Drini ćuprija.

Mogu biti: drveni, metalni, železni, mali, veliki, ali kakvi god bili, svi su značajni, jer spajaju dve obale, dva mesta, i čoveka sa čovekom; jer zadovoljavaju veliki broj ljudskih potreba, jer su smisleni i pokazuju prepreku pred kojom čovek nije zastao (parafraza reči našeg nobelovca).

Samo Beograd ima deset mostova, a za jedan dan u našem odeljenju ih je bilo isto toliko.
Evo fotografija samo nekih od njih:

(Dunjin i Dinin most od kartona i bombona)

(Markov od čačkalica i kineskih štapića)

(Mia drži Vanjin most od lego kockica)

(Lazarev od stiropora)

(Janin od plastelina, kanapa i čačkalica)

(Ovo je most osmeha)

(A ovo most od knjiga)

(Ovaj je sladak i od džema)

Zar svi ovi dečiji mostovi nisu važniji i od Brankovog, i od Gazele, i od Novog mosta na Adi ili bilo kog drugog?