Učenje za ceo žiovot

Negde na svom životnim putu zaboravimo da učimo ili smetnemo sa uma šta učenjem dobijamo.
Kada smo mali, želimo da savladamo osnovna znanja, radoznali smo i mnogo toga nas zanima.

Nešto učimo lako i uz igru, nešto teže, ali mahom u tom periodu ne odustajemo od sticamja znanja. Kako rastemo, kao da nam učenje predstavlja sve više poteškoća, jer sve češće prestaje da bude igra, a sve više postaje obaveza, pogotovo kad su u pitanju školske obaveze. Zašto je to tako?

Učenje sada biva vrednovano, a mi rangirani, što u nekome budi žeđ za znanjem i postignućima, a za nekoga postaje kontraproduktivno, jer često ne umemo da se borimo sa poteškoćama i neuspehom.
Postajemo lenji i spremni da odustanemo. Ne želimo da menjamo navike i izađemo iz komfora poznatog.
Postajemo "multitasking" i obavljajući više poslova u isto vreme, koncentracija nam opada. Umesto da sa godinama postajemo strpljiviji i pažljiviji, dešava se upravo suprotno. Umesto da maksima što više znam, sve više shvatam koliko ne znam, postane stimulativna, sve više na tom putu odustajemo.

Šta treba da uradimo:

Da shvatimo da je učenje dugotrajan proces i da bukvalno traje ceo život;
Da rezultati često ne mogu da se vide odmah;
Da je potrebno menjati način učenja i njegov pravac, da je najbolje napajati se na samom izvoru, da ne možemo sve sami i da nam je često potrebno potražiti pomoć drugih, da kad naiđemo na problem koji ne možemo odmak da rešimo,  da ga treba pojednostaviti ili rascepkati na delove i sl.

Bilo kako bilo, od učenja ne treba odustajati nikad i ne tražiti izgovore za neučenje, već upravo podsticaje za učenje.

Evo nekoliko saveta za roditelje:

Dete odmalena treba motivisati na učenje tako što ćete najpre pronaći ono što voli i što ga interesuje i učenje mu predstaviti kroz igru. Neka učenje bude zabava. Kako raste, nauči ćete ga da treba da se pojede i patišpanj 8obično to ne vole ni odrasli), i to ovim redom: kora-patišpanj, srednji deo, na kraju šlag, po principu, najpre progutati "žabu".

Motivacija ne sme biti samo spoljašnja: pohvala, ocena, nagrada i sl. (iako je i ovo poželjno da ne izostane), već unutrašnja (sama želja za učenjem, sticanjem novih znanja, želja za samopotvrđivanjem i sl.

Učenje bi trebalo sprovoditi svakodnevno i u isto vreme, poželjno i u istoj prostoriji. Za stolom, pričajte o hrani, u prirodi, o tome kako mili mrav:), u muzeju: o slikama, istoriji, keksponatima...Zadajte mu logičke zadatke koje će da rešava.

Treba angažovati sva čula, levu i desnu hemisferu. Pravite različite stvari sa svojom decom, vodite ih na svoj posao, neka vidi kako to stvarno izgleda, pričajte mu o tome šta i kako radite...

Uvedite u svoj život muziku, boje, različite predmete. Neka vaš dom bude ispunjen dečijim i vašim radovima. Pokažite mu na vlastitom primeru kako se uči svakodnevno tako što ćete i sami ići na razne seminare, radionice, predavanja.

Dozvolite mu da eksperimentiše: uvedite ga u kuhinju, pa šta, ako sve isprlje, ili nešto pokvari. Pospremajte kuću zajedno.

Dajte mu da dovrši nešto što ste sami započeli, i tako redom, smislićete već nešto sami.

Idite u bisokop, pozorište, na uzložbe.

Tako će malo dete, vremenom, kada postane odraslo, naučiti da uči čitav život.