Hladna i druga oružja u Beogradu

Da li primećujete hladno oružje na ovoj slici? Tačno. U pitanju su makaze. Kada bi se one nalazile pokraj šivaće mašine ili na nekoj radnoj površini, verovatno ih ne bismo ni primetili, ali u rukama žene u autobusu, svakako "bodu" oči.

Odmah sam se pomerila - kako ne bi probole mene.

Evo još jednog, doduše - drvenog primerka, na istoj relaciji, u istom prevoznom sredstvu. Liči na nevešto izrezbaren mač. Kratak je za oslanjanje, te ne može da zameni štap. Ne znam čemu služi, mada mi svašta pada na pamet, kao na primer da se ukloni onaj u redu ispred tebe pri pokušaju izlaska-ulaska na Zelenjaku.

I poslednja slika iz šesnaestice (ostalo prepuštam vašoj mašti) ranac na leđima, pored torbice, tašne ili kese, koji može da posluži za držanje protivnika u prenatrpanom autobusu na koliko-toliko primerenom odstojanju.

U nastavku puta, u tramvaju, ova slika toliko retka, i što se tiče brojnosti putnika, i što se tiče "oružja"( ili se ovo drugo, bar trenutno, drži u tajnosti), zaista relaksira.

P.S. I na kraju, da sve ne bude tako mračno u belom nam gradu u jutarnjim satima, evo nekoliko rečenica Duška Radovića, koji je moju generaciju svakog dana u 7.15. budio sa "Beograde, dobro jutro":

"Ko je imao sreće da se jutros probudi u Beogradu, može smatrati da je za danas dovoljno postigao u životu."

Mogao je samo da ostane bez života u gradskom prevozu:)))