Od Viminacijuma do mamuta ili od mamuta do Viminacijuma

Mamuti su stariji, ali su kasnije pronađeni:). 
Sirota mamutica, kako su je deca prozvala - Vika, nije mogla da se izvuče iz mulja, u kome je zauvek ostala, te sad imamo priliku za susret sa očuvanim skeletom mamuta, starim 5 miliona godina.

(Na ovo nalazište dolazim po ko zna koji put, ali kao što to obično biva, kad pokušam da se setim bilo čega sa brojnih ekskurzija, setim se samo dečijih nestašluka i nespavanja. )

Ova poseta mi ipak ostaje u pamćenju po grupi Indijaca ( koje je, moja snaja Amerikanka, koja nedovoljno poznaje srpski, ali ga govori bolje nego ja engleski, prozvala Indijancima) iz ambasade u Beogradu.

Je li to znak da će se moj, toliko priželjkivani i odlagani put u Indiju, najzad obistiniti? 

Trčim da se fotografišem sa njima... oni me u prvi mah gledaju u neverici , a onda, posle mog neizmernog entuzijazma, i pored tarzanskog engleskog, obećavaju "vezu" za vizu:))

(I onda mamutica Vika i ostaci Viminacijuma ponovo "padaju u vodu".)

Pažnju mi ipak privlače Rimske terme i zamišljam kako su se u nekadašnjim "spa-centrima" smišljale spletke: ko će koga na koji način da smakne...

Već sam umorna, jer je mnogo toga u jednom danu. 

I Milena Pavlović Barili, i Narodni muzej, i mamuti, i gladijatorske igre, i rimska provincija Gornja Mezija...

Možda da se pojavi kakav zgodan Rimljanin u togi ili tunici i počasti me vinom i grožđem:) 

Umesto Rimljana, dočekuje me Sloba. Da li da se prekrstim ili izdeklamujem: Smrt fašizmu, sloboda narodu...ostajem u nedoumici.