My way

Ako želite spoj muzike, plesa, stihova, pozorišne magije, slika itd. (bojim se da će vam se zavrteti u glavi ako sve budem nabrajala) na jednom mestu, možete doći u bar Sinatra, gde se u okviru manifestacije pod nazivom Belgrade Art Show, u organizaciji Pavla Kneževića (Pavleta, kako ga je jednom oslovio jedan od aktera - tretiraćemo iz milošte) , organizuju ovi svojevrsni performansi.

(Kako Pavle voli da se fotka, ja sam ga udvostručila:))

Ono što daje specifičnu notu ovoj klupskoj atmosferi, jeste što su izvođači mahom mladi i još nedovoljno afirmisani (mada ima i onih koje smo imali priliku i pre da čujemo i vidimo), ali dovoljno entuzijastični da se što bolje i lepše prikažu svetu, koji ih tek čeka. 

Tako možete čuti stihove na engleskom (što je sada, da se primetiti, u modi), ali i na maternjem nam jeziku (drugi jezici su ovoga puta izostali), čitane iz lirskih knjižica, koje su tek ugledale svetlost dana, ili sa mobilnih telefona u rukama izvođača... Ovog puta prednost dajem autoru romantičnih rimovanih stihova, ne toliko zbog njihove dubine ili milozvučnosti, koliko zbog toga što ih je izgovarao "naizust".

Predstavila se i Izdavačka kuća Urban Art sa svojim novim romanom, čiji je potparol Tamara Kučan, bila elokvetntna i samouverena.

A tematika knjige Svici u tegli - sazrevanje, uvek je aktuelna.

Već nekoliko puta viđen i slušan  bend, bio je standardno dobar, mada im, po mom mišljenju totalnog analfabete za muziku,  nedostaje malo pokreta, tj. živosti na sceni.

Ali zato  je momak sa autentičnom frizurom i izvođenjem (imena su mi "teža" strana), učinio da mi srce zaigra (a i publiku je osokolio makar na pomeranje gornjih delova ekstremiteta).

Meni se ipak najviše dopao novi dramski pokret satkan od priče akzuelizovane tu odmah ispred nas, bez prethodne pripreme.

Vredno pomena je i ono što je izvela vlasnica studija plesa sa svojom pozadinom (nešto što ja ni u snu ne bih mogla da oponašam, i što je pretpostavljam, pobudilo interesovanje muškog dela publike, dok su dame komentarisale kako bi to mogle i one, ako se potrude, i kako su žene sa ovog podneblja prosto rođene za takvu vrstu akrobacije:))

Ipak, verujem, da je većina nas ostala bez teksta kada smo se upoznali sa butoh plesom (barem je za mene do tada to bila potpuna nepoznanica - nešto kao moderan japanski ples povezan sa glumom; o finesama na Googlu:).

Scenski izgled aktera je na momente ličio na izgled zombija ( što se meni kao ljubitelju horor filmova neobično dopalo:))

I za kraj, i publika je bila interesantna i očigledno spremna za ovakav performans. Pomenuću samo jednu damu sa velom, koja je "kibicovala" sa galerije

i drugu, koja je sedela do mene i beležila utiske (barem ja tako mislim) u svoj notebook, što će sutra, verujem, ako ne i danas, osvanuti u nekim novinama, ili na blogu sličnom mom.

Organizatoru svakako treba odati poštovanje što okuplja mlade, talentovane ljude dajući im tako prostor da iskorače iz svakodnevnice.

A sada, ako ste raspoloženi, malo Sinatre:) https://youtu.be/pilFHOxP-BM