Sada već daleke 1987. godine diplomirala sam na Svetog Savu. U moje vreme, u mojoj kući, iako je deda bio sveštenik u Crkvi Aleksandra Nevskog, ali je poginuo na dan bombardovanja Beograda, kada je moj otac imao tek tri godine, nisu se slavili verski praznici, niti slave. Tako sam bila iznenađena, kada mi je otac, po dolasku kući rekao: Rođena si na Svetog Vasilija, a diplomirala na Svetog Savu...ima tu nečega. Da, ima, postala sam učitelj, te poput Svetoga Save, pokušavam da prosvećujem svoje male i velike đake:)
Na izložbi sam bila pomalo umorna, jer smo pre toga bili na predstavljanju oldtajmera, pa na spektakularnoj postavci Mihajla Pupina, te je za Velikog učitelja iz roda Nemanjića, ostalo premalo snage. Ali i ako noge nisu htele da slušaju, te sam posle morala da ih rashlađujem u fontani na Trgu Nikole Pašića, srce je igralo, a ruka na foto-aparatu nije mirovala pokušavajući da uslika ponešto.
Centralno mesto izložbe svakako pripada originalnom žezlu - štapu Svetog Save, donetom iz manastira Mileševa.
Izložba će trajati do kraja novembra ove godine, te je svakako treba što pre posetiti.
P.S. Kako sam rođena na jednog, a diplomirala na drugog sveca, očekujem da mi i treći bude naklonjen, možda kada budem napuštala ovaj materijalni svet:))) Nadam se da to nije neskromno sa moje strane:)
Нема коментара:
Постави коментар