Žene imaju izraženu socijalnu inteligenciju

Žene imaju izraženiju socijalnu inteligenciju, reče moja učenica Rajna. Retko kada ćete čuti muškarca da spletkari, dok se to, kad su žene u pitanju, podrazumeva, nastavi ona.

Ne znam kako uoošte stigosmo do ovakvih zaključaka... Dedukcijom, induktivnom ili analognom metodom, tek na času izbi revolucija. Doduše, raspravljali smo o ustaničkim pesmama, ali nismo mnogo pominjali borbu na Čokešini ili oko Užica:=( Više smo se bavili odsustvom ženskih likova.
(Naime, poznato je da ovaj ciklus pesama o oslobođenju Srbije i Crne Gore, nije baš najomiljeniji među učenicima, jer se više bavi istorijom, a manje poetskim slikama, jer se pesme mahom svode na nabrajanje onih što izginuše - mada ima izuzetaka, što Početak bune protiv dahija, potvrđuje, ali se ovakvim odstupanjima od teme nisam nadala - mada su me prijatno iznenadila).

Elem, sa Kulinove kade, koja samo oplakuje mnogu silnu vojsku i svog muža Kulin-kapetana, koji se iz boja nije vratio, i onih vernih ljuba, majki i setara, koje su ostale iza pogibije Liješa od Pipera i Selaka Vasojevića, drugih ženskih likova nema😂. Neko se nadoveza na Rajninu opasku i reče, verovatno neki  đetić, da ženskim likovima ovde i nema mesta🤣.

I tako moje, na raspravu vazda spremne, učenice osmog jedan, uglas ciknuše kako to nije fer, kako se žena prikazuje uvek u senci muža, kako pati i strada, podiže porodicu i sl., a kako je zapravo njena uloga mnogo radikalnija: zbog nje su se ratovi vodili, otimala carstva... zbog nje je, eto, čovek i iz raja prognan.

I tako, valjda, dođosmo do socijalne iliti društvene inteligencije. 

(Džaba je bilo što sam ja pokušavala vatru da stišam idejom da bi možda Adam i sam kušao zabranjeno voće ili da Vuk pominje Čučuk Stanu, koja je uz Hajduk Veljka branila Negotin. Njičevo.) 

A, ne, ne.. nije tek tako Adam probao jabuku. Ne ide to tako iz prvog puta. Eva je morala da bude mnogo, mnogo lukava, i da mu se umili, e, e, e... I otuda, ženina nadmoćna inteligencija.

Kako god, mi obradismo lektiru i sačuvasmo ženi obraz. 

Čije su cipele

Ponekad, kada ne znaš kako da se izboriš sa nečim, odeš u krevet i zaspiš. Sanjaš kako će jutro promeniti sve.

Svako od nas se makar jednom našao u situaciji da nije znao kako da se nosi s nekim životnim poteškoćama, kome nešto da kaže i da li da kaže, kako da se izbori sa sećanjima ili aktuelnim događajima. Tada najčešće poželimo da na sve zaboravimo, pa i na sebe: neko - tako što će se zavući u neki kutak i tu odbolovati, neko - tako što će tulumariti do zore i tako redom. 

Pamtite li kako smo se pravili, kad smo bili mali, da smo bolesni pred kontrolni iz matematike ili kako smo hteli da jedemo živ krompir i dobijemo temperaturu samo da ne bismo otišli negde gde nismo želeli?
Ili, kako bi, kada bi nam stvarno bilo loše, mama uvek ostajala taj dan kod kuće? 

Ali mi više nismo mali i ne možemo nedeljom da budemo bolesni zato što nam se u ponedeljak ne ide u školu, tj. na posao.

Danas sam htela da ostanem u krevetu i sve misli, i sva sećanja, i sve, sve, sačuvam samo za sebe. Nisam htela ni sa kim da ih podelim - te svoje male vulkane oko ušiju, koji su pretili da izbace lavu. Znala sam da ne bi pomogli ni antibiotici, ni rendgenski snimci, koji bi pokazali šta mi je u glavi, ni prijatelji...ma ništa...

Htela sam samo da spavam, spavam i probudim se ujutru drugačija, a onda sam ipak otišla na Dunav i na kolač od čokolade, i na toplu kafu sa mlekom, jer - kako da objasnim velikoj sebi da se ponašam kao razmažena devojčica koja gura stvari pod tepih.

A onda, kada sam se vratila iz šetnje, zatekla sam nove cipele ispred vrata. Pogledala sam okolo: da ih neko nije zaboravio - glupost...ostavio, te ušao izuven - to se nekad radilo...da nisu pale sa sprata - da jesu ne bi bile tako uredno složene... 

Zatvorila sam oči i ponovo ih otvorila. I dalje su bile tu kao da žele da kažu maloj Vesni da ih uzme, unese u stan i o njima brine. 

Nisam mogla da se pretvaram da ih ne vidim. Bile su na mom pragu, moj broj, za mene, kao kada vam je loše, a mama ili tata dođu da vas pokriju i donesu vam topao čaj.

Prišunjaju se tako nekada neki dani kada vam nije ni do čega, a onda se dese neke neobične stvari i vaš život dobije drugačiju boju.