Gvožđe se kuje dok je vruće i osveta se servira hladna

Zašto se kaže gvožđe se kuje dok je vruće i osveta se servira hladna i zašto sam ja to uopšte povezala?

Da li ima veze sa kulinarstvom i podgrejanim sarmama? Ili sa životom, koji često nalikuje na švedski sto sa toplim i hladnim jelima?

Šta vi mislite o narodnim poslovicama i izrekama? Piju li i danas vodu?

Poslovica gvožđe se kuje dok je vruće označava narodnu mudrost da sve treba uraditi u pravo vreme, jer ako propustimo priliku i ne učinimo šta je u našoj moći u pravi čas, ode mast u propast. 

S druge strane, život nas uči (a i neke druge narodne mudrosti) da ne treba žuriti, jer ako uradiš nešto ishitreno (prvo skoči, pa reci hop), možeš se posle kajati, u stilu: žuri, al polako ili brzo ide, al izvan puta.

Opet, poslovica se može povezati i sa Dositejovom mišlju iz Života i priključenija da je mlada duša podobna mekom vosku, u kakav ga kalup metneš i saliješ, onaki obraz od njega dobiješ. Dok je taj vosak jošte mek, lasno ga možeš pretopiti...

Zašto se onda kaže da se osveta servira hladna, kad sve prođe? Zašto bi vraćanje milog za drago trebalo odložiti kad su, po mom mišljenju, najukusnija jela - ravno sa šporeta (ako se izuzmu sarme:), za koje kažu, da su bolje podgrejane)?

Dok se poslovica: gvožđe se kuje dok je vruće, više vezuje za posao; izreka: osveta se servira hladna, primerenija je stvarima srca. 

A da li se uopšte srce i sve što se njega tiče može povezati sa osvetom?

Kad smo već kod osvete, misli se da su joj žene više sklone, dok muškarci  češće reaguju impulsivno, trenutno, a da li je zaista tako? (Ja znam jednog ovna, koji je sklon naglim reakcijama, ali koji voli i da zaprži čorbu kad sve prođe:))

Kakvo je vaše iskustvo? Pamtite li uvrede i volite li da vratite istom merom? Ili ste skloni da oprostite i zaboravite? Ili oprostite, a nikad ne zaboravite?