NIKOLA TESLA - POVERUJMO U OSTVARENJE SNOVA

Sa Teslom se susrećemo svakodnevno: dok držimo novčanicu od 100 dinara u ruci,  palimo radio ili veš-mašinu, a možda nam se ispuni i želja da  sednemo u automobil budućnosti, koji nosi njegovo ime...

Ali, možemo i da obiđemo Muzej Nikole Tesle, koji je smešten u Krunskoj ulici u Beogradu, gde se nalazi stalna postavka dopunjena ličnim predmetima (odelo, čizme, šešir, rukavice...), koji su pripadali velikom naučniku, kao i brojnim prikazima njegovih patenata.

Nismo mogli da stavimo VR-naočare i "uđemo" u imaginarni svet Nikole Tesle, "prošetamo" zajedno sa njim laboratorijom, ili se nađemo na Nijagarinim vodopadima, ali smo zato gledali zanimljiv film o njegovom životu i radu i učestvovali u eksperimentima.

Virtualni susret sa velikanom iz Smiljana ostavili smo za sledeći obilazak muzeja.

JEVREMOVAC - MESTO ZA "KULIRANJE"

Kad ste poslednji put posetili Botaničku baštu u Beogradu? Verovatno se ni ne sećate. Zato je sada pravo vreme da se podsetite svojih doživljaja iz detinjstva, obnovite znanje iz biologije i podarite sebi trenutke čistog uživanja.
Ova prelepa oaza  nalazi se u samom centru grada, u Takovskoj ulici.
Na samom ulazu dočekaće vas bista Josifa Pančića, našeg poznatog botaničara, na čiji predlog je i osnovana Kraljevska botanička bašta u Beogradu.

        

Ali, ako dođete vikendom, neće vas "dočekati" samo Pančić, već i mladenci, koji su tu došli da naprave fotografije, koje će ih podsećati na jedan od najlepših dana u njihovom životu. Jedne smo zatekli već na ulazu, druge u vrtu, koji smo dobili zahvaljujući prijateljima iz Japana, a treće u staklenoj bašti, gde se čuvaju egzotične biljke. Kasnije smo saznali da se fotografisanje mladenaca u Botaničkoj bašti zakazuje nedeljama ranije.

Inače, bašta je dobila ime Jevremovac, po dedi kralja Milana, na čijem se imanju danas nalazi ovaj prelepi vrt, koji nisu uspeli da unište ni česta bombardovanja Beograda, ni posetioci, koji su dolazili da iz nje "pozajme" pelcer ili biljke za svoj čaj, ali zato umalo jeste Dunav, koji se izlio na prvobitni lokalitet na Dorćolu i gotovo uništio celokupni biljni fond.

Današnja bašta predstavlja neprocenjivo blago koje se meri lepotom i šarolikošću cvetova, žbunja, različitih vrsta trava, drveća... Meni se najviše svidela Pampas trava, poreklom iz Južne Amerike.

Ovo neverovatno mesto u Beogradu predstavlja planetu u malom, jer tamo možete pronaći biljke sa svih kontinenata.

Botanička bašta je tu  da vas zaštiti od buke iz okolnih ulica i štetnih misli, da vam podari lepotu i spokoj i vrati vas prirodi. Zato ne budite lenji i posetite ovu vremešnu damu u centru grada.

Branislav Nušić - akupunkturne tačke Beograda

Prva destinacija: skver pored Narodnog pozorišta  - Plato Zorana Đinđića, gde se nekada nalazila kafana Kolarac, u koju je često svraćao Nušić, a gde je danas Nušićeva bronzana statua.

Druga destinacija:  Narodna banka Srbije, Cara Lazara 12, mesto gde je bila kuća u kojoj je rođen kao Alkibijad Nuša, u osiromašenoj trgovačkoj porodici grčkog porekla, iste godine kada je umro V.S.Karadžić. 

Jednom prilikom je šaljivo izjavio: da se rodio one iste  1864. godine, kada je umro Vuk Karadžić, ali  da je to očigledno bila puka slučajnost, jer on nije želeo da na taj način obezbedi sebi mesto u našoj književnosti. “Pa, ipak me je ta slučajna veza između mene i Vuka ispunjavala ponosom, priznaje Nušić, te sam u mladosti čeznuo da mi ko prebije nogu, smatrajući da je dovoljno biti ćopav pa biti Vuk....

Sa 18. god. menja ime u Branislav Nušić.

Zbog pesme Dva raba osuđen je na dvogodišnju robiju. Inspiracija za ovu pesmu bila su dva pogreba. Na jedan (majke nekog pukovnika) sjatila se cela tadašnja vlada i kralj Milan, dok je na drugi (pokop majora Katanića) došao ceo Beograd, ali bez kralja i vlade.

Evo završnih stihova pesme:

Srpska deco, što misliti znate

iz ovoga pouku imate:

U Srbiji prilike su takve,

babe slave, preziru junake,

zato i vi ne mučite se džabe,

srpska deco, postanite babe.

Kralj Milan je bio uvređen i zbog toga je Nušić u požarevačkom zatvoru odležao dve godine.

U zatvoru piše svoju prvu komediju Narodni poslanik, koja je čekala na izvođenje 13 godina. Ništa bolje nisu prošla ni neka njegova druga dela (setimo se samo sudbine Sumnjivog lica, o čijem "putešestviju" od dela do izvođenja, već znamo mnogo.)

Treća destinacija: Narodno pozorište, gde je izveden najveći broj njegovih dela i u kome se i danas izvode (najpopularnija je verovatno Gospođa ministarka).

Nušić je u svojim delima  opisao Srbiju svog, ali, mogli bismo reći, i našeg vremena, sve naše mane, kao što su: korumpiranost, ne samo vlasti i državnog aparata, već i učitelja, koji su primali mito u vidu kobasica, telećih nogu za pihtije, šunki i švargli; bespoštednu borbu za nasleđe u kojoj se ne biraju sredstva da se ostavri cilj, neznanje, žeđ za vlašću i novcem...

Nakon smrti ispred pozorišta je bilo izloženo njegovo telo koje je 21.1.1938. ispraćeno na Novo groblje. (parcela 29 u obliku piramide). 

Pričalo se da je govorio da nikako nije želeo da umre u zimu (ali "onaj odozgo" očigledno nije bašmario), jer bi se tada narod, koji bi došao da ga isprati, smrzao, ali i da bi posmrtni govor trajao što duže:)

Četvrta destinacija: Novo groblje

Ceo njegov život bio je ispunjen anegdotama, pa tako postoji i ona koja je vezana za njegovu večnu kuću koja je izgrađena u obliku piramide (ne toliko zbog toga što je piramidalni oblik karakterističan za masoneriju, čiji je bio uvaženi ćlan, već da njegovom grobu ne bi mogli da se "unerede".)

Oko njegovog zanimljivog i bogatog života isplele su se mnoge legende i priče, ali je meni najzanimljivija anegdota vezana za njegov ljubavni život.

Navodno je Nušić pitao svoju ženu pre braka da izabere jedan od poroka koji će mu "oprostiti": kocku, piće ili žene. Šta mislite, šta je izabrala? Naravno, žene; jer da je izabrala kocku - ode kuća na doboš, ako bi prednost dala piću - pored novca, ode i zdravlje, zato je mudra Darinka izabrala najmanju "štetu":)))

OPET ON

Neposredno posle posete koncentracionom logoru Aušvic-Birkenau, ili ako vam je lepše memorijalnom centru, čitam knjigu Timura Vermesa Opet on, po kojoj je snimljen i film.

On je, naravno, Hitler, kriv za masovno ubijanje Jevreja, Srba, cigana i ostalih "nepodobnih", koji se 66 godina posle svoje smrti, o kojoj se i dan-danas ispredaju priče, budi u današnjem Berlinu. Kroz knjigu, koja satirično opisuje današnju Nemačku i društvo uopšte, pratimo probuđenog firera, za koga svi misle da je komedijaš, i njegov uspon kroz emisije na TV-u i štampu do sveopšte popularnosti.

I kao što sam se u Aušvicu pitala, u kome najnoviji naraštaji, dok ih vode kroz barake koje svedoče o mukama i stradanju ljudi, traže Pokemone zalepljenih pogleda u svoje mobilne aparate, da li je u redu, što su "fabrike" najstravičnijih zločina pretvorene u "muzeje", i posle čitanja knjige mi se nameće misao da nam je Vermes kroz nekog drugog mogao objasniti svet u kome živimo. Ali kao što sjajni vodič u Aušvicu objašnjava da Aušvic kao takav mora da postoji da se tako nešto ne bi ponovilo, tako je i Hitler odlično poslužio piscu da pokaže današnju Nemačku i svet u kojem se i danas može pronaći neko kome ovaj monstrum može biti simpatičan.
Na osnovu knjige je snimljen i film na 70-godišnjicu oslobođenja Aušvica.

ER IST WIEDER DA Teaser Trailer 1-5 English Subtitles (Constantin Film)

These are my own attempts of making unofficial subtitles to "Er ist wieder da", or "Look Who's Back".…

Evrything is copy

Odličan dokumentarni film o Nori Efron, koja je napisala scenarija za mnoge filmove kao što su: Gorušica, Kad je Hari sreo Sali, Besani u Sijetlu...
Mantru svoje mame: Everything is copy ponavlja do smrti, da bi na kraju ovog sjajnog filma, koji je režirao njen sin, shvatili da je sve iz svog života "iskopirala" i od toga napravila umetnost, a da jedino ono o čemu nije pisala, pa čak ni obavestila svoje prijatelje, jeste njena bolest - leukemija, od čega je i umrla.
Izgleda da se sve ne može iskopirati.
Ali i da sve može biti tema za pisanje.

Everything Is Copy - Nora Ephron: Scripted & Unscripted (HBO Documentary Films)

Subscribe to the HBO Docs YouTube:http://itsh.bo/10r45k3 Everything Is Copy premieres…

YOUTUBE.COM

KAKO BITI PARIŽANKA GDE GOD DA SI

Koje su vam prve asocijacije na Francusku? Francuski poljubac? Vino? Parfem? Sloboda?
A na Pariz? Ajfelov toranj, grad ljubavi...svetlosti...žene?

Nisam bila u Parizu, ali moj prijatelj voli Parižanke, pa k'o velim, hajde da se "obučim", te tako pročitah zanimljivu knjigu "Kako biti Parižanka gde god da si".

Napisale su je četiri žene: An, Karolin, Odri i Sofi. Em su Parižanke, em su prijateljice (asocijacija na "Seks i grad" u prvom naletu, ali posle čitanja knjige - pada u vodu), em - umetnice.
Odmah upijam rečenice ispisane "masnim" slovima:
Ti si heroina, ponašaj se tako.
Izaberi nešto što svi vole i mrzi to. (Odmah rešavam da ugasim Fejs i Instagram, ali to kratko traje...Nisam Parižanka, već Beograđanka.)
Nosi crni grudnjak ispod bele košulje...

I tako, dok učite šta Parižanke čini toliko izuzetnim, pomenuću samo ono što je meni "zapalo za oko" u eri sveopštog favorizovanja mladosti i lepote:

one svoje godine nose i ne stide ih se;
one znaju za botoks, hijaluron i plastične operacije, ali i kada ih "naprave" trude se da izgledaju prirodno;
one nemaju toliko veze sa francuskim manikirom, kojim se mi obilato častimo, ali zato imaju i te kakve sa francuskim poljupcem, jer, su ako ništa drugo, stalno zaljubljene.

Da, ove četiri mlade žene koje udruženo pričaju o modi, mestima koje treba posetiti u Parizu, receptima iz francuske kuhinje... daju praktične savete i kako se ophoditi prema muškarcima.

Posebno mi se svidelo ovo:
Parižanka će pustiti da telefon zvoni.
Zamišljam sebe kako sedim piljeći u mobilni i igrajući svima poznatu igru "zvaće - neće zvati" ili "voli me - ne voli me" i onda pošto napokon zazvoni, pustim ga da pomisli da sam zauzeta, ali ne toliko dugo da se "smori", posle čega se javim i kažem:
Ne mogu sad...Zvaću te kasnije.

Tekstovi sa osvrtom na razne Simon ( pomenuću jednu: Simon de Bovoar, književnicu...ostale neka vam zagolicaju maštu), sa savetima kako postaviti sto ili koji nakit odabrati... poučni su, humoristični i filozofski, taman onoliko koliko je potrebno u ovim letnjim mesecima.

I na kraju još nekoliko zgusnutih misli:
Prepusti se, ali se ne otkrivaj.
Napusti zabavu kad je u punom jeku (Čak i sopstvenu).
Svi moraju da budu pogrešni da bi jedan bio pravi.