Jedan od glavnih likova u Andrićevoj Prokletoj avliji je Ćamil, bogati efendija iz Smirne, koji strada jer se poistovetio sa Džem-sultanom, bratom Bajazita II, koga je brat u bici za presto pobedio, a koga su Bajazitovi protivnici koristili u borbi protiv njega kako bi ga ucenjivali. Nesrećni Ćamil, okrenut istoriji i nauci, poražen u ljubavi, traži izlaz u proučavanju prošlosti i poistovećivanju sa Džem-sultanom. Fra Petru, kome priča svoju tužnu priču, kaže da su on i Džem-sultan jedno te isto. U delu je opisan kao čovek kratka veka, zle sreće i pogrešnog prvog koraka. On podseća na čoveka koji se ne snalazi u ovom realnom svetu, te beži u svet priče nalazeći sličnosti sa nekim iz prošlosti sa kim se u potpunosti poistovećuje.
Koliko puta smo se i sami našli na sličnom putu nemoćni da se suočimo sa realnošću, nemajući istinskog kontakta sa ljudima oko sebe i tragajući za sopstvenom potvrdom izvan realnih okvira, u nekom drugom svetu, u svetu fikcije? Koliko puta nam se samo ovaj svet u kome živimo učinio tuđim i apsurdnim, a neki drugi, izmaštani, realniji od bilo čega?
Obično se tada identifikujemo sa svojim uzorom i menjamo u skladu sa onim sa kim se poistovećujemo. Nekada to može biti poželjno, kada je poistovećivanje sa osobom koja ima kvalitete, a nekada može biti pogubno, kao na primer, kada se žrtva poistovećuje sa agresorom, kada mladi poprimaju negativne odrednice koje im servira društvo u kome vlada anarhija, u kome se vrednuju neke negativne odrednice kao što su moć, nasilje, zloupotreba srugih zarad ostvarivanja sopstvenih interesa i sl. Poistovećivanje sa nekim drugim može dovesti i do debilizacije kada gubimo vlastito biće i prestajemo biti svoji, ako smo to ikada i bili.
Po Frojdu identifikacija znači jačanje svoga ja, gde se u prvom redu identifikujemo sa roditeljima i njihovim ulogama. Poistovećujemo se i sa ostalim osobama iz svog okruženja, pre svega sa partnerom, za koga smo vezani jakim emotivnim vezama i sa kojim provodimo veliki deo vremena.
Sa jačanjem medijske kulture, poistovećujemo se i sa glumcima, pevačima, piscima...Masovni mediji danas igraju veliku ulogu u tome, te bi trebalo razmisliti o Farmi, Parovima i sličnim rijaliti programima. Kakvu poruku ovakve emisije šalju današnjim mladim ljudima? Da li je važno ko je s kim bio, šta je polupismeni Ekrem izjavio i sl?
I tako dođosmo od Andrića do Velikog brata. Ima li sličnosti? Ima, ukoliko vidimo Ćamila kao današnjeg poniznog čoveka u rukama mas-medija koji se trude da od ljudi načine ovce koje će ponizno prihvatiti sve što im slika sa ekreana nudi. U svakom slučaju, u Prokletoj avliji, Andrić je kritikovao jedan svet u kome treba da smo poslušni i zastrašeni da bi opstali.
Нема коментара:
Постави коментар