Ulazim u autobus. Raznorazni miomirisi me već guše. Pokušavam da se dokopam prozora. Najzad mi polazi za rukom, ali se dotični ne da.
Najnoviji busevi su klimatizovani, ali povetarca niotkuda. Već okupana u licu znoja svoga, pitam se kad su ljudi prestali da se kupaju.
Još u antičko doba postojala su javna kupatila i terme, što imamo i danas, a za banjama koje nude natapanje u toplim vodama, Beograđani su skroz poludeli, što ne znači da su svi okupani i namirisani, dapače.
Ako od kupanja želite da napravite feštu, dođite u Budimpeštu. (U Morahalomu i ostalim banjama već ste se izbanjali:))
U srednjem veku su se kupali 2 ili 3 puta godišnje, a za Luja XIV se misli da se toliko puta sveukupno okupao u životu jer su mu rekli da topla voda proširuje pore kroz koje prolaze bakterije. Zbog toga su srednjevekovni vladari između tapacirunga svoje odeće nosili kesice sa mirisima.
Pri samoj pomisli da moji saputnici nose iste pod pazuhom, oko vrata i među nogama, još mi je više muka. Sva sreća te silazim na sledećoj.
I ulice oprhrvane otpacima, mirišu lepše.
Evo nekoliko mentalnih sličica asocijativno nadovezanih na temu termi, kupatila i banjanja:
Нема коментара:
Постави коментар