Zašto žene vole cipele? Nemam pojma, ali ja ih stvarno obožavam. Nije da odvajam neku enormnu sumu na njih, ali ih imam popriličan broj jer ih prosto-naprosto "jedem".
Ako požive dve sezone, onda je to zato što sam hodala na rukama ili ih toliko volim, da iako su probušene, raširene, izgrebane i sl. nisam spremna da se od njih odvojim.
Dok muškarci, najčešće vole ženu na visokim potpeticama, žene vole sve vrste cipela: visoke, niske, ravne, salonke, baletanke, sportske, sa pačijim kljunom, špicaste, platforme...
Ja se, npr. štikli neću odreći iako sve teže u njima šećem od jednog do drugog učenika, iako me kolena bole, a čukljevi rastu, iako ne mogu više da nađem ono što mogu da obujem, a da mi se sviđa...Ne želim da siđem sa onih, meni sada, vrtoglavih 10, makar vrat slomila, makar me proglasili za slona...
I potpuno mi je jasno zašto je Pepeljugi važna ona staklena cipelica, pa čak i zašto je mačak bio u čizmama, jer jedino je tako mogao da prepešači 7 milja.
Cipele imaju veze sa hodanjem, ali ne samo konkretnim nabadanjem, gegutkanjem, lepršanjem, pocupkivanjem, lebdenjem, tabananjem, već i sa hodanjem kroz život.
Kada imam novi par obuće kao da imam nova krila. Letim. Ako sam u crnim, visokim, jaka sam. Ako su ružičaste, ponesena sam, egzltirana. Zelene mi pružaju sigurnost. Ljubičaste udovoljavaju mom hedonizmu. Narandžaste čizme sa drvenom petom su samo za specijalne prilike. Srebrnoosive sa rupicama isto tako. U teget čizmicama sam svoja, u kratkim žućkastim sasvim svoja. Teget sa srednjom petom u koledž stilu krote mi misao kao kakvoj školarki. Drap na pertlanje me čine uniformisanom. Svaki par moje obuće čini da se osećam drugačije.
A šta je sa vama? Kakvu vi obuću volite i šta za vas ona znači? Imate li specifičan odnos sa svojim cipelama?
Нема коментара:
Постави коментар