Čovek se neprekidno pita: Ko sam? Šta sam? Kuda idem?
Neretko ostaje bez odgovora.
Hajde da izmenimo ugao gledanja i probamo sa zašto, jer svako zašto podrazumeva neko zato. Uzrok vodi ka posledici.
Zašto smo to što jesmo? Zašto smo ovde? Zašto baš tim putem idemo, a ne nekim drugim?
Zašto npr.vi čitate ovaj post ili zašto ga ja pišem?
Zato što sam gledala (u prethodnom postu Vreme već pomenuti) film Skrivena lepota, u kome stručnjak za reklamu, koga tumači Vili Smit, počinje svoj govor sa ZAŠTO? Zašto ste jutros ustali? Zašto ste došli ovde, ako izuzmemo činjenicu da vas plaćam i da biste dobili otkaz da to niste uradili:) ?
Zašto npr.vi čitate ovaj post ili zašto ga ja pišem?
Zato što sam gledala (u prethodnom postu Vreme već pomenuti) film Skrivena lepota, u kome stručnjak za reklamu, koga tumači Vili Smit, počinje svoj govor sa ZAŠTO? Zašto ste jutros ustali? Zašto ste došli ovde, ako izuzmemo činjenicu da vas plaćam i da biste dobili otkaz da to niste uradili:) ?
Kada sam držala predavanje o motivaciji, pre nekih desetak godina, u tada prvoj privatnoj gimnaziji kod nas, počela sam sličnim pitanjem. Jedan od članova tima, koji me je angažovao, zamerio mi je zbog toga. Pitanja idu na kraju. Da li? Zar sve ne pocinje pitanjem?
Zašto smo tu gde smo? Sta nas danas čeka? Zašto ne možemo da pomerimo balvan o koji iznova i iznova zapinjemo? Zašto ne možemo da napredujemo?
Kada postavimo zašto, saznajemo za motiv - šta nas je podstaklo da nešto uradimo, ili zašto nismo uradili nista.
Zato mislim da je pravo pitanje zašto i da ga je neophodno iznova i iznova postavljati sebi i drugima.
Hvala ti na ovom postu! Pokusacu da uvek postavim sebi to pitanje, jer se slazem da usmeravana pravi uzrok stvari. Bitno je znati motivaciju kako bismo uzeli najbolje od sebe, sveta, zivota. ali opet ne mozes ni ziveti opterecen, pokusavajuci da sve ucinis svrsishodnim. Neke stvari su jednostavno neobjasnjive, same od sebe i nema im uzroka. A opet bez njih se ne bi moglo. Zasto?
ОдговориИзбриши