Kreativno mišljenje i stvaralačka rešenja

Svima nama je dobro poznat grčki filozof Sokrat, koji je svoje učenike nizom pitanja mogao da dovede do pravih odgovora. Iako je možda najpoznatiji po maksimi Znam da ništa ne znam, što je već spoznaja hvale vredna, ostaće upamćen po svom pristupu rešavanju problema. 

Interesantna je činjenica da je on tako formulisao pitanja da učenik na njih ne može da odgovori ako se prethodne ne "podvrgne" procesu razmišjanja, što je i jedan od preduslova za kreativna rešanja.

Koraci u stvaralačkom mišljenju bi trebalo da idu od identifikacije problema, preko onoga izbroj do 1o (daj sebi vremena ili perioda inkubacije) do alternativnih rešenja (što ih je više, tim bolje).

Nekada davno, na početku svoje karijere, kad sam možda više bila prijemčiva za razmišljanja đaka, jedan od učenka me je, dok smo obrađivali Nemušti jezik), upitao kako je to čobanin razumeo govor zmije iz požara pre nego što je dobio od zmijskog cara nemušti jezik (jezik razumevanja životinja i prirode). Posle prvobitne zatečenosti nad logičnim pitanjem (koje, uzgred budi rečeno, niko, makar meni, ni pre ni posle njega, nije postavio), došli smo do mogućih  odgovora, o kojima razmišljam i dan-danas: Svi mi posedujemo jezik razumevanja svekolike prirode, ali ga ne koristimo...Ne znamo šta možemo i umemo dok se ne nađemo u nekoj delikatnoj situacii (nešto slično je izneo Andrić u "Aski i vuku")...Nemušti jezik je neka vrsta šestog čula, intuicije...

Do kreativnog rešenja se može doći i iznenada, kao što se po priči desilo antičkom matematičaru i fizičaru, koji je ušao u kadu, a onda došao do otkrića, koje mi danas poznajemo kao Arhimedov zakon, ili koje možda ponajpre pamtimo po anegdoti da je iskočio iz kade i trčao po Sirakuzi, uzvikujući Eureka, nesvestan da je potpuno nag. Pa ipak, možda do spoznaje da svako telo uronjeno u tečnost istisne onoliko tečnosti kolika je njegova zapremina, ne bi ni došao, da danima nije razmišljao o zadatku koji  mu je dao kralj (da otkrije da li su ga njegovi zlatari prevarili).

Neki ljudi su inteligentni, ali to ne znači da su svi inteligentni kreativni. Neki su kreativni, posebno kad se nađu u problemu, ili pred kakvim zadatkom koji trenutno prevazilazi njehove mogućnosti. Takvi su i učenici u školi kada se nađu u tzv. problemskim situacijama, koje se u prvi mah čine van njihovog domašaja i iskustva. Ali posle pravih pitanja nastavnika koji rukovodi časom, istraživačkih zadataka i raspolaganja određenim vremenom za promišljanje, učenik može doći do kreativnih rešenja.

Tako mi se "sokratovski metod" ili učenje kroz postavljanje adekvatnih pitanja, čini  kao jedan od boljih načina predavanja, usvajanja znanja, ili još bolje osvajanja znanja od strane učenika i iznalaženja novih kreativnih rešenja.