Branislav Nušić - akupunkturne tačke Beograda

Prva destinacija: skver pored Narodnog pozorišta  - Plato Zorana Đinđića, gde se nekada nalazila kafana Kolarac, u koju je često svraćao Nušić, a gde je danas Nušićeva bronzana statua.

Druga destinacija:  Narodna banka Srbije, Cara Lazara 12, mesto gde je bila kuća u kojoj je rođen kao Alkibijad Nuša, u osiromašenoj trgovačkoj porodici grčkog porekla, iste godine kada je umro V.S.Karadžić. 

Jednom prilikom je šaljivo izjavio: da se rodio one iste  1864. godine, kada je umro Vuk Karadžić, ali  da je to očigledno bila puka slučajnost, jer on nije želeo da na taj način obezbedi sebi mesto u našoj književnosti. “Pa, ipak me je ta slučajna veza između mene i Vuka ispunjavala ponosom, priznaje Nušić, te sam u mladosti čeznuo da mi ko prebije nogu, smatrajući da je dovoljno biti ćopav pa biti Vuk....

Sa 18. god. menja ime u Branislav Nušić.

Zbog pesme Dva raba osuđen je na dvogodišnju robiju. Inspiracija za ovu pesmu bila su dva pogreba. Na jedan (majke nekog pukovnika) sjatila se cela tadašnja vlada i kralj Milan, dok je na drugi (pokop majora Katanića) došao ceo Beograd, ali bez kralja i vlade.

Evo završnih stihova pesme:

Srpska deco, što misliti znate

iz ovoga pouku imate:

U Srbiji prilike su takve,

babe slave, preziru junake,

zato i vi ne mučite se džabe,

srpska deco, postanite babe.

Kralj Milan je bio uvređen i zbog toga je Nušić u požarevačkom zatvoru odležao dve godine.

U zatvoru piše svoju prvu komediju Narodni poslanik, koja je čekala na izvođenje 13 godina. Ništa bolje nisu prošla ni neka njegova druga dela (setimo se samo sudbine Sumnjivog lica, o čijem "putešestviju" od dela do izvođenja, već znamo mnogo.)

Treća destinacija: Narodno pozorište, gde je izveden najveći broj njegovih dela i u kome se i danas izvode (najpopularnija je verovatno Gospođa ministarka).

Nušić je u svojim delima  opisao Srbiju svog, ali, mogli bismo reći, i našeg vremena, sve naše mane, kao što su: korumpiranost, ne samo vlasti i državnog aparata, već i učitelja, koji su primali mito u vidu kobasica, telećih nogu za pihtije, šunki i švargli; bespoštednu borbu za nasleđe u kojoj se ne biraju sredstva da se ostavri cilj, neznanje, žeđ za vlašću i novcem...

Nakon smrti ispred pozorišta je bilo izloženo njegovo telo koje je 21.1.1938. ispraćeno na Novo groblje. (parcela 29 u obliku piramide). 

Pričalo se da je govorio da nikako nije želeo da umre u zimu (ali "onaj odozgo" očigledno nije bašmario), jer bi se tada narod, koji bi došao da ga isprati, smrzao, ali i da bi posmrtni govor trajao što duže:)

Četvrta destinacija: Novo groblje

Ceo njegov život bio je ispunjen anegdotama, pa tako postoji i ona koja je vezana za njegovu večnu kuću koja je izgrađena u obliku piramide (ne toliko zbog toga što je piramidalni oblik karakterističan za masoneriju, čiji je bio uvaženi ćlan, već da njegovom grobu ne bi mogli da se "unerede".)

Oko njegovog zanimljivog i bogatog života isplele su se mnoge legende i priče, ali je meni najzanimljivija anegdota vezana za njegov ljubavni život.

Navodno je Nušić pitao svoju ženu pre braka da izabere jedan od poroka koji će mu "oprostiti": kocku, piće ili žene. Šta mislite, šta je izabrala? Naravno, žene; jer da je izabrala kocku - ode kuća na doboš, ako bi prednost dala piću - pored novca, ode i zdravlje, zato je mudra Darinka izabrala najmanju "štetu":)))