Avgust je već na izdisaju i počinje još jedna školska godina, a sa njom i navikavanje na nove obaveze: elektronski dnevnik, digitalna učionica, novo razredno starešinstvo...
Zbog toga svaki dan ovog poslednjeg meseca raspusta treba razumno trošiti.
Početkom avgusta još sam bila u Americi, tačnije u Kaliforniji, sa sinom najpre u San Jose-u, zatim na jezeru Taho i u Nacionalnom parku Yosemiti. Onda je usledilo još nekoliko dana u L.A. sa ćerkom, zatim ponovno putovanje sa sinom u Sijetl, u Vašingtonu...a onda sam se 15.7. obrela na beogradskom aerodromu.
E, sad nije poenta u tome šta je bilo u Americi (a bilo je mnogo toga novog, uzbudljivog, lepog...), već šta sam ja sa tim iskustvom učinila. A učinila sam mnogo, počev od toga da sam popravila kompjuter, te sad mogu i da kačim slike, da sam se usudila da ofarbam kadu, koja je rđala poslednjih nekoliko godina, da sam išla na testiranje za konverzacijski kurs engleskog, da sam se latila formiranja dnevnika u elektronskoj formi, da sam prvi put podigla novac sa automata, paltila račun preko mobilnog....
E, sad nije poenta u tome šta je bilo u Americi (a bilo je mnogo toga novog, uzbudljivog, lepog...), već šta sam ja sa tim iskustvom učinila. A učinila sam mnogo, počev od toga da sam popravila kompjuter, te sad mogu i da kačim slike, da sam se usudila da ofarbam kadu, koja je rđala poslednjih nekoliko godina, da sam išla na testiranje za konverzacijski kurs engleskog, da sam se latila formiranja dnevnika u elektronskoj formi, da sam prvi put podigla novac sa automata, paltila račun preko mobilnog....
Znam, smejete se, to su trivijalne stvari, nešto što vi radite svakodnevno, što vam ne oduzima ni vreme, ni dah, sa čime ste na dobar dan...ali, ja nisam bila, i sad vam je sasvim jasno o čemu pričam.
Slušam jednog mnogo finog dečka na Youtub-u (u okviru TEDxNovi Sad) Uroša Krčedinca koji govori o putovanju po istočnoj Africi (o potpuno anonimnim ljudima koje je sretao, spavao u njihovim sobičcima u kojima nema ni kreveta...ili o onima koji imaju jedan divan, veliki osmeh, bez obzira da li i šta imaju, koliko im je godina, poseduju li mobilni ili ne...)
Slušam jednog mnogo finog dečka na Youtub-u (u okviru TEDxNovi Sad) Uroša Krčedinca koji govori o putovanju po istočnoj Africi (o potpuno anonimnim ljudima koje je sretao, spavao u njihovim sobičcima u kojima nema ni kreveta...ili o onima koji imaju jedan divan, veliki osmeh, bez obzira da li i šta imaju, koliko im je godina, poseduju li mobilni ili ne...)
Šta je ono što me je u njegovom govoru privuklo - to što je putovanje prikazao kao jedan stvaralački čin koji umanjuje predrasude, koji vam širi srce i um, i podiže vas na jedan viši nivo.....poslušajte ga i sami, pa ćete videti o čemu govorim.
-najpre sam podelila svoja iskustva sa drugima (kao što to obično biva) - bile su to lične priče obojene subjektivnim bojama, ali priče iz prve ruke
-otvorila sam svoje srce, um, oči, uši - nisam imala toliko više predrasuda o nekim stvarima
-prestala sam da o ljudima govorim bilo šta negativno (nisam ni ranije toliko bila sklona tome, ali sad sam nekako postala ljubaznija i nije mi cilj da isteram svoje pošto-poto; kada se sa nečim ne slažem, pokušam to da obrazložim, ali ako me osoba i dalje ne razume, biram da ne pokušavam da je uverim u suprotno; lakše neke stvari otpuštam...manje sam zadrta)
-više sam srećna, onako istinski, bez veze; nikakva euforija, samo osećaj da je sve manje-više dobro, da ste tu gde jeste, u čemu god jeste - usklađeni sa sobom...neverovatan osećaj...
Š
(https://youtu.be/bCQeLZByctg)
Šta se to zapravo desilo sa mnom po dolasku iz Amerike:
-najpre sam podelila svoja iskustva sa drugima (kao što to obično biva) - bile su to lične priče obojene subjektivnim bojama, ali priče iz prve ruke
-otvorila sam svoje srce, um, oči, uši - nisam imala toliko više predrasuda o nekim stvarima
-prestala sam da o ljudima govorim bilo šta negativno (nisam ni ranije toliko bila sklona tome, ali sad sam nekako postala ljubaznija i nije mi cilj da isteram svoje pošto-poto; kada se sa nečim ne slažem, pokušam to da obrazložim, ali ako me osoba i dalje ne razume, biram da ne pokušavam da je uverim u suprotno; lakše neke stvari otpuštam...manje sam zadrta)
-više sam srećna, onako istinski, bez veze; nikakva euforija, samo osećaj da je sve manje-više dobro, da ste tu gde jeste, u čemu god jeste - usklađeni sa sobom...neverovatan osećaj...
-osmislila sam i primenila neke igre koje igram sama sa sobom: pokušavam da mislim na engleskom, da idem u prodavnicu, a da ništa ne kupim, da smišljam priče o nepoznatim ljudima koje prvu put vidim...
-više uživam, idem svakoga dana na Adu, preplivavam na drugu obalu, više se družim sa onima koji imaju šta da mi kažu, jednom rečju više uživam
(sličica jedne klupe u L.A. kad sam ptičici ponudila ono što sam za sebe i Anju uzela)
Nastaviće se, ljubim...
(sličica jedne klupe u L.A. kad sam ptičici ponudila ono što sam za sebe i Anju uzela)
Nastaviće se, ljubim...
Ne mogu da se ne setim Njegoševe:čaša meda ište čašu žuči...Tvoj usret sa Aerikom je pre svega susret sa tvojom "novom" odraslom decom, koja su stasala da preuzmu brigu o tebi i pkažu ti deo turističke Amerike na najbolji mogući način,uz susrete s rodjacima, njihovim novootkrivenim prijateljima, širinom i brzinom... To je ona čaša meda.O žuči ne treba javno, ni glasno, da ne kvarimo raspoloženje, ali ne mogu da ne spomenem da smo danas protestovali zbog šuma koje gore, a znamo ko su piromani.Zbog Venecuele koju guše oni što bi da zavladaju svetom.Ali to je druga priča. Hoću da kažem da je naša dobronamernost i radoznalost beskrajna, da mi po svetu skupljamo samo med kao pčelice, a oni, nažalost, kod nas dolaze ne da uče i zavole već da svoje predrasude nametnu domorocima kao jedinu istinu. Nadam se da će naša deca uspeti da oplemene i obogate Divlji Zapad svojom energijom, znanjem i pameću - da će Amerika zavoleti nas koliko mi nju volimo. Kad već kvarim raspoloženje da idem do kraja:danas je jedan arogantan gastarbajter rekao službenici za šalterom: kad ćete već kao sav napredni svet preći na automate. Ona me je pogledala i tiho dobacila: onda kad napravite dovoljno kontejnera da u njih pobacate nas službenika. Toliko o automatima i telefonskim uplatama. Boriću se koliko mogu za te oči koje me gledaju s druge strane šaltera.
ОдговориИзбришиDobar dan.Za ovu zenu je dovoljno reci par reci. Prava pomoc,sigurni efekat ,definitivno smisao njenom zivotu je da pomognem drugima,i dan danas u kontaktu,prijatelj,savet i pomoc u svakom trenutku. Evo skoro godinu dana od kako sam joj se javila i kako mi je pomogla (vratila decka kojim sam sada u braku) kako je rekla tako je i bilo .Nije trenutna pomoc evo i dalje traje isto kao sto je prvog dana. Nista vise od toga necu reci. U ostalom se sami uverite. Viber +381 61 10 14 283
ОдговориИзбришиDobar dan.Za ovu zenu je dovoljno reci par reci. Prava pomoc,sigurni efekat ,definitivno smisao njenom zivotu je da pomognem drugima,i dan danas u kontaktu,prijatelj,savet i pomoc u svakom trenutku. Evo skoro godinu dana od kako sam joj se javila i kako mi je pomogla (vratila decka kojim sam sada u braku) kako je rekla tako je i bilo .Nije trenutna pomoc evo i dalje traje isto kao sto je prvog dana. Nista vise od toga necu reci. U ostalom se sami uverite. Viber +381 61 10 14 283
ОдговориИзбриши