O snovi, slatki snovi.
O njima sam već nekoliko puta pisala, ali kako ih sanjamo svake noći, iako ih se možda ne sećamo uvek, nameću se kao tema razmišljanja (a možda je to, makar u mom slučaju, za mene uvek inspirativno, jer me moji mali drugari stalno o njima nešto zapitkuju).
U godinama u kojima se oni trenutno nalaze (dvanaest, trinaest), česti su, a i oni ih rado pamte i prepričavaju.
Obično sanjaju kako lete, kako padaju (sećam se da mi je tata stalno, kada sam ja bila u njihovom uzrastu, govorio kako to znači da rastem:), kako ih progone neke zveri ili čudovišta (ja im tada obično kažem da pokušaju da se u snu "probude" i suoče sa svojim progoniteljem - možda ima nešto važno da ima kaže ili pokloni).
San nam može pokazati i način na koji možemo da se izborimo sa nekom opasnošću, ali samo ako joj se, kao što rekoh, u samom snu suprotstavimo.
Da lepotica nije poljubila zver, ona se nikada ne bi pretvorila u lepog princa:)
Prirodno je da se u prvi mah uplašimo i bežimo od onoga čega nas je strah, ali ako se u pravom momentu "osvestimo" saznaćemo da sa svojim strahom možemo izaći na kraj smo ako ga iznesemo na "svetlost dana".
Većina ljudi u snu prerađuje ono što su u toku dana doživeli, o čemu su razmišljali, šta ih muči, tako da nije čudo ako se moji đaci u snu "zaglave" u nekoj igrici koju su tokom dana, a možda i duboko u noć igrali na svojim "pametnim" telefonima.
Ja im tada kažem da se manu igrica i više druže međusobno.
Ako u snu sanjamo da bežimo, to može da znači i da se osećamo odbačenim od drugih, a igrice, koji oni besomučno igraju, čak i na časovima, dok svoje androide skrivaju u pernicama, nas otuđuju.
U tom uzrastu deca teže da budu prihvaćena od druge dece i bilo koju vrstu odbijanja teško prihvataju. Ako ne pripadaju grupi, pa makar i onoj kojoj možda i ne teže, ako se osećaju na bilo koji način izolovani, to će se i odraziti na njihove snove.
Često mi o nekoj vrsti odbačenosti pričaju i neverovatno je koliko oni u tom uzrastu umeju da naprave finu razliku između samoće i usamljenosti:(
Pored letenja, padanja, susreta sa čudovištima i bega od njega, sanjaju i provalije, nepoznate gradove, ulice, kuće.
Kada padaju u provaliju i probude se pre pada, što je najčešći slučaj, savetujem im da pokušaju da sledeći put (jer u tom uzrastu, znam i iz svog, i iz njihovog iskustva - slični snovi se ponavljaju) i zaista padnu, jer tek kad se nađu na dnu provalije, znaće šta im valja dalje činiti.
Ne kaže se džaba da je najtamnije pred svitanje, i da tek kad dodirnemo dno, moći ćemo i da ustanemo i popnemo se:)
Što se tiče kuće, to je simbol sa mnogobrojnim značenjem, ali makar za mene, on najčešće predstavlja samu osobu ili makar situaciju u kojoj se trenutno nalazi.
Kako oni sanjaju najčešće podrume, tavane, ili neka skrivena mesta, sve to simbolizuje njihovu podsvest, mnogobrojne tajne koje skrivaju od roditelja, nastavnika, ili od samih sebe...
A znate onu narodnu: Zaklela se zemlja raju da se sve tajne doznaju:)
U tom uzrastu često ne mogu da izađu na kraj sa svojim osećanjima, koja ili skrivaju, ili ne mogu na odgovarajući način da izraze. Imaju poteškoća i sa svojim telom koje buja i menja se, pa i njihovi snovi na to ukazuju.
Ponekad im je potrebno samo malo više nežnosti ili pažnje (možda da budu i pažljiviji i nežniji prema sebi samima, da ne osuđuju sebe zbog svega i svačega).
Kada sanjaju svoje telo, možda se upravo plaše da se "ogole" i pokažu pred drugima onakvim kakvi zaista jesu, jer u tom uzrastu zaista je teško izaći na kraj sa okolinom, koja često zna da omalovaži i ponizi:(
Ali zato postoje dobri drugari, koji ti neće "okrenuti leđa" kad im izneseš svoje mišljenje ili pokažeš svoja prava osećanja.
Deco, sanjajte i na javi i u snu i ne odustajte od svojih snova, ni figurativnih, ni stvarnih:)
Нема коментара:
Постави коментар