Vinsentu, s ljubavlju

Pikaso je jednom prilikom rekao da svaka umetnost počinje destrukcijom. 

Kada je u pitanju Van Gog izgleda da i njegov život počinje tako (on je najstariji, ali ne i prvorođeni, što znači da je odrastao u senci svog rano preminulog brata, čije ime nosi), ali se tako i završava (samoubistvom ili ubistvom, što nije u potpunosti razjašnjeno do kraja).

U međuvremenu, u životu ovog slikara 19.veka, koji je velikim i genijlnim proglašen tek posle smrti (prisetimo se da je za života prodao samo jednu sliku i da ga je izdržavao i o njemu brinuo mlađi brat Teo, za koga je bio neobično vezan), odigrava se niz suludih epizoda od kojih je svakako najpoznatija ona sa otkinutim uhom.

 

Animirani film S ljubavlju, Vinsent, koji je nedavno počeo da se prikazuje u našim bioskopima (i koji jedino na velikom platnu treba i odgledati), bavi se Van Gogovim životom, ali na onaj uzbudljiv, trilerovski način. 

Radnja ovog filma, koji će vas sigurno emotivno, umno i duhovno "zaposliti", počinje nekoliko meseci posle Vinsetove zagonetne smrti usled prostrelne rane, koju je, po mišljenju mnogih, i zaključku policije, sam sebi zadao.

Film, koji se najviše bavi poslednjim godinama života Van Goga i njegovim odnosom sa bratom Teom i doktorom Gašeom, koji ga je lečio, ali i nekim momentima iz njegovog ranijeg života, jednom rečju, odličan je. 

Sve vreme ste u Vinsentovim platnima, prepoznatljivim po kratkom pokretu četkice,  a kroz zanimljivu priču vas vodi jedan od likova sa njegovih slika, sin poštanskog radnika, koga je otac poslao da uruči Van Gogovo pismo bratu Teu. 

Ujedno, ovo je priča, ne samo o potrazi za onim što se zaista na kraju dogodilo sa Van Gogom, već i priča o samom putu, koji menja i putnika. 
Naime, poštarev sin nevoljno polazi da obavi zadatak, sa jedinom željom da zadovolji oca, koji je, ne samo dostavljao Van Gogovu prepisku, već bio i njegov prijatelj, čovek koji se posle umetnikove smrti  pita kako je moguće da neko, samo 6 nedelja posle pisma, u kome izveštava da je dobro i zadovoljno, posegnao za pištoljem, koji, uzgred budi rečeno, nije ni pronađen.

Taj put, koji se završava još jednim pismom, ovog puta prepisom Van Gogovog pisma bratu, koji je poslala Teova supruga nakon muževljeve smrti, utiče na mladićev pogled, ne smo na Vinsenta i njegovo delo, već i na život uopšte. 

                                          (Žitno polje sa gavranovima - Van Gog)

Mladić polazi na put sa spoznajom da je Vinsent težak, grub i nezgodan čovek, da bi kroz razgovore sa drugim likovima sa slika počeo da menja svoje mišljenje: od devojke iz krčme, gde je umetnik odseo, saznaje da je Vinsent prijatan i drag...od zagonetne doktorove kćeri - da je genijalan...od ribara - da je između ćerke i umetnika nešto bilo i da se devojčin otac tome protivio, od doktora - da se oseća krivim jer je slikaru tog kobnog dana saopštio da je svojom narudžbinom slikarskog materijala, doveo brata do bankrotstva...

                                                  (Portret doktora Gašea - Van Gog)

Stičemo utisak, ne samo da je kraj umetnikovog života zagonetan, već i da sami posmatrači i učesnici imaju različite stavove o istoj stvari - svako ima svoju verziju događaja i svako na svoj način tumači Vinsenta, kao i da svaka od tih priča može biti verodostojna. 

Posle gledanja filma, koji je pravljen 6 godina i u kome je učestvovalo preko sto dvadeset pet autora širom sveta, a među njima i dvoje naših umetnika (Vladimir Vinkić i Biserka Petrović), možete samo neko vreme da ostanete u tišini promišljajući šta ovo nesvakidašnje delo sobom  nudi. 

U svakom slučaju, preporuka za gledanje i uživanje.