Okreni, obrni, opet Nušić

Ne znam da li ja pratim Nušića ili on mene:), tek malo, pa malo, evo mene opet o Alkibijadi Nuši.

Izgleda da neće samo Marko Kraljević po drugi put među Srbe, već i naš najveći komediograf, čije su komedije Dr (o kupovini diploma i lažnom predstavljanju), Pokojnik (o gramzivoj familiji), Sumnjivo lice (o komrumpiranom birokratskom aparatu) ili Gospođa ministarka (o malograđanštini i o "žabi koja je videla da se konji kuju, pa i ona podigla nogu) aktuelne i danas.

Tek, evo nas u Smederevu, ispred kuće u kojoj je Branislav Nušić, tada Alkibijad Nuša, po preseljenju iz Beograda u Smederevo, proveo svoje detinjstvo. Nestašne godine svog odrastanja u ovom gradu kraj Dunava opisao je u romanu Hajduci, kojeg sa zadovoljstvom čitamo u petom razredu i sa čijim junacima Mitom Trtom, Simom Gluvaćem, Žikom Dronjom i ostalima, preživljavamo njihove nestašluke i prisećamo se sopstvenih.

U svojoj Autobiografiji, za koju je rekao da obuhvata period od rođenja do ženidbe (jer posle čovek nema autobiografije:), napisao je, između ostalog, da njegovi biografi nisu samo pogrešno navodili godinu njegovog rođenja, već i mesto, zamenivši Beograd, Smederevom.

Ako je pogrešila babica, koja se prilikom njegovog dolaska na svet obilato okrepljivala rumom i proglasila ga devojčicom, on je poželeo da budućim čitaocima razjasni određene pojedinosti iz svog stasavanja i olakša posao budućim biografima. 
Na sebi svojstven humorističan način opisao je događaje do ženidbe, kako kaže svojom kobnom, trinaestom ljubavlju.
Posebno mesto posvetio je školovanju osvrćući se na pojedine predmete, ali i kritikujući tadašnje školstvo, a posebno učitelje, koji su se dali podmititi, te je na kraju svako od đaka mogao izmeriti koliko ga je pari kobasica, svinjskih nožica za pihtije ili ostalih đakonija koštalo školovanje.

Sada, u kući njegovog odrastanja, spremaju se i prodaju slana peciva, a ulica u kojoj se nalazi pekara, nosi njegovo ime.
Međutim, i pored ploče sa natpisom da je u ovoj kući nekada stanovao velikan naše komedije, mnogi Smederevci ne znaju za ovaj podatak. Mi smo, na našu radost, imali sreće da naiđemo na stanovnika ovog grada koji je umeo da nas uputi ka sadašnjoj pekari:)