Od ideje do realizacije

Hopa-cupa, a nije u krevetu                                   

Današnji moderni učitelji imaju običaj da kažu 

da ako imaš ideju, njihovo učenje će ti pomoći 

da je u nekoliko koraka realizuješ.

Kao da je lako imati ideju. Ideja? Mačji kašalj. 

Kao da u ovom današnjem svetu upravo one ne manjkaju.

IDEJA

Šta je uopšte ideja? Da ne bih sada pametovala nad pojmom ideje kao filozofske kategorije, reći ću da je ideja za mene neka vrsta početne misli, predstave, pomisli o nečemu - zato često i kažemo ideja vodilja.

Odem ti ja tako sa idejom da nešto naučim na radionicu od Ideje do uspeha u organizaciji Tim Akademije Inge Rock. 

I  pitaju oni nas tamo da li imamo neku ideju. 

Imamo li ideju? Ma niču kao pečurke posle kiše. Ne znamo šta ćemo sa njima.

Onda sledi priča o čoveku koji je izumeo spajalice...Spajalice koje svakodnevno koristimo izumeo je čovek po imenu Samjuel Fejs 1867. 

Čuj, spajalice...pa nije lako dosetiti se tako nečeg korisnog...nije uopšte.

Ako imaš mnogo ideja, 

izabereš onu koja ti se najviše sviđa, 

u čijoj realizaciji bi najviše uživao.

Ja ponekad ne znam ni šta volim ni šta hoću, a ne da imam ideju poput one sa spajalicama, hanzaplastima, pucketavim kesama... da ne govorimo o nečemu mnogo komplikovanijem.  

Kažu, nema veze. Važno je znati šta nećes i to je dovoljno. 

E, sada ću ja od onoga što neću, preko onoga što hoću doći do ideje.

Možda.

Hajde, da pretpostavimo da imam i ideju: kako da smršam, kako da istrajem i napredujem na jogi, kako da iskorenim ružnu naviku kao što je pušenje...

Ili nešto sasvim drugo: napišem knjigu, bolje osmislim redovan čas u školi, pokrenem neku svoju radionicu...ili nešto sasvim treće: postanem bolji čovek, duhovniji, kreativniji...

Kako od svega toga izabrati jedno i posvetiti mu se? 

Kažu, tako što ćeš odabrati ono u čijem ispunjenju bi najviše uživao, ili o čemu najčešće razmišljaš, što te najviše žulja...

PERIOD INKUBACIJE

Ako imam sreće da znam šta je to, to nešto što me po putevima vodi i goni:), tu svoju ideju treba dugo da varim kao zmijski car iz Malog Princa koji proguta svoj plen, a onda se ne pokreće i po 6 meseci. To se stručno zove period inkubacije.

Dok tako varim ili ležim kao kvočka na jajima, treba li da smišljam strategiju ili da se prepustim slatkom iščekivanju? 

Moderni učitelji, iliti kouči, kažu da treba pustiti. Ja sam ideju zasejala. Ako je plodno tle, nići će, ako nije - nešto nisam uradila kako treba.

Kad ti na um padne kakva ideja,

onda je lepo pustiš da odleži tamo neko vreme. 

Ako nije ćorak, izleći će se pilići.

Na um mi padne ideja Gradske uprave, ili čija god, da se grad osvetli novogodišnjim ukrasima kad im vreme nije. Ili da se u isto vreme prokopaju sve ulice koje vode do Slavije, izrovari sam trg sa netom podignutom fontanom, koja je neko vreme pevala, izvedu radovi oko Vukovog spomenika i Doma omladine, na Brankovom mostu...

Ako im je ideja bila da nam skrate životni vek zbog živciranja, uspeli su.

KAKO IZAĆI IZ ZONE KOMFORA

Kada lepo sve to odstoji, kao testo koje treba da nadođe, onda valja načiniiti prvi korak. 

Eto, još jedne kvake. 

Beba je u meni. Treba se poroditi. Neko ima sreće, pa mu se ideja samo praćakne u svest. Većina se muči. Pravi bebeće korake.

Suočava se sa nečim što se zove strah: da neće biti prihvaćen, da ga niko neće razumeti...strah od neuspeha, strah od uspeha, strah od gubitka poznatog, od sigurne egzistencije...

Npr. svi mi koji smo rođeni u nekom bivšem sistemu, koji smo vaspitavani: škola - fakultet - državni posao...e, mi sad hoćemo da nešto promenimo, ali naše aktivnosti su uhodane, navikli  smo se na staro, oprobano...kako sad to promeniti?

Strah se pobeđuje kad se suočimo sa njim. 

Najgori je strah od straha.

Nije lako. Imamo želju, imamo ideju, ali je treba voljno sprovesti u delo. 

Pamtim jednu misao Gurđijeva da smo mi bića samovolje, a ne volje. Velika misao. Velika istina. Danas hoću da prestanem da pušim, ali već sutradan na to zaboravim. U Kaliforniji je zabranjeno pušenje u zatvorenim prostorijama, ali  je već u Vegasu dozvoljeno, pa tamo palim na svakom koraku.

PODRŠKA

Zato je veoma važno da se kod tih prvih koraka okružimo ljudima koji će nas podržati, da pustimo žir da padne na plodno tle.

Žir neće nići na putu. 

Treba mu plodno tle.

Dobro de, ima i onih koji ne potpadaju pod tuđ uticaj, ali ruku na srce koliko je takvih? 

Hoću da idem na krija jogu, u ašram ili na intenziv prosvetljenja, ali moj muž, ili moja mama, ili moja deca kažu no, no, to je sekta.

Odem dva-tri puta, a onda pokleknem. Nije jaka želja? Nije mu vreme? Ako jeste, desiće se. Ko zna?

Kažu kad je učenik spreman, učitelj se pojavljuje.

Šta sam htela da kažem: ne morate napustiti redovan posao da biste se bavili nečim drugim. Ako imate vremena, volje i ne žalite truda, možete u početku ići dvema stazama. Vremenom, one će se sliti u jednu, tj. jedna će prevagnuti.

Elem, sva ovo moje umovanje na temu od ideje do projekta, nije da ispadnem pametna i kažem kako to nije lako ili kako je nemoguće. Daleko od toga, ali nije ni sasvim lako i traži mnogo promišljanja, strpljenja i volje.