Dobili smo famozno ubrzanje.
Uskačemo iz jednog odela u drugo, menjamo poslove, letimo iz stvarnog života u neki od rijalita i obrnuto.
Dolazi ćerka sa predavanja i brzinom svetlosti sipa informacije koje je pokupila na faksu: 45 posto poslova koje su nekada obavljali ljudi sada je predato u "ruke" robota...dokazano je da čovek tokom svog života promeni više poslova, čak i da nekoliko puta promeni pravac svoje karijere...životni vek kompanija danas je sa 60 godina smanjen na 10...samo od 50-ih godina naovamo broj informacija duplo se uvećao u odnosu na sve prethodno vreme...
Majko moja, više ne mogu da je ispratim.
Pada mi na um Ajnštajnov odgovor vezan za posledice mogućeg izbijanja Trećeg svetskog rata:
Ako do toga dođe, posle ćemo se tući kamenicama.
Kada sam bila mala, imala sam fiksni telefon sa brojčanikom. Mislim da ga moja deca nisu ni videla. Već su uveliko postojali digitalni nalik na nekadašnje mobilne, koje sada zovemo ciglama.
Danas se na fiksni uopšte ne javljamo. Znamo da su u pitanju neke ankete. Bavimo se mišlju i da ga isključimo. Kada se ratosiljam i onog TV-a u ogromnoj kutiji i onog sa ravnim ekranom, što nameravam zbog svih onih rijalita i saveta o kuvanju hrane, provalnici neće imati više šta da odnesu.
Osim knjiga, ali koga one još interesuju. U digitalnom izdanju možeš sve da nađeš. Osim duše.
Pita me je l' će to biti evolucija ili revolucija (misli kad pobacam stvari "kroz prozor").
Ne znam. Možda se opet vratimo na dimne signale.
Нема коментара:
Постави коментар