Kažu, što svik'o, to navik'o, ali...
Teško nam je da menjamo svoje navike, da radimo na sebi. Lenji, smo pa to ti je. Lakše nam je da sve bude po starom, da kažemo: Takav sam, ako ti se ne sviđa, a ti produži.
Promena zahteva trud. Kome je još do toga? Da iskačem iz pižame kad mogu ceo dan da se protežem u krevetu? Zaslužila sam, rintam celu nedelju.
Da iskočim, uradim nešto što nikada nisam? Za to, pored truda, treba i hrabrosti. Lenjost i kukavičluk - ruku pod ruku.
Ali šta ako vas život izuje iz papuča ili ako sretnete osobu koja se kreće 120 na sat, a vi još uvek pužete?
Pa šta, neka uspori ako hoće da se družite. Vi ste spori, ali dostižni. Vama treba samo više vremena. Ovaj suludi svet samo nekuda juri.
Ok, idite vi vašim korakom, i onako niti ko može stati u vaše, niti vi u njegove cipele, ali restartujte vaš sistem svakodnevno. Preslišavajte se. Morate li baš uvek da se držite svih svojih navika i uverenja kao pijan plota? Možda možete da probate i nešto drugo.
Koliko ste samo prilika propustili zato što niste hteli da se pomerite? Šta, izneverili biste sebe? Koju verziju sebe?
Kažu, čovek se ne menja, ili ako i dođe do promene, ona je neznatna.
Ko to kaže? Je l' taj neko probao nešto drugo?
I ako ste probali, koliko dugo ste pokušavali? Možda je vaš zlatni komad bio upravo onaj koji je trebalo da podignete, ali ste vi prethodno odustali.
I to što rešavate probleme na uvek isti način? Zar ne mislite da je to pomalo glupo? Kako očekujete da se reše ako uvek pokušavate jednako istom metodom?
Mrdnite taj vaš mozak, restartujte se svakodnevno i iznova vraćajte u pogon.
Нема коментара:
Постави коментар