Jedno neposlato pismo
Šta ćeš da budeš kad porasteš, mala moja?
Da li je tvoj san da budeš bejbisiterka malim dečacima, kojima ćeš dosađivati pitanjima, jer tvoj engleski još uvek nije dorastao svim odgovorima?
Da budeš devojka u šourumu, u kome na sebe stavljaš odeću za druge, jer ti kolena klecaju na modnoj pisti?
Ili ćeš otići da se tamo negde udaš i dobiješ zelenu kartu?
Da postaneš glumica na Brodveju?
Ili ćeš ostati ovde da zaradiš neku brzu lovu, jer težak ili dosadan rad od osam do četiri nije za tebe?
Ili ćeš se voziti u pretrpanom autobusu satima do posla razmišljajući šta si sve mogla, šta si sve želela, a nisi smela?
Ili ćeš izabrati da dobiješ fakultetsku diplomu iako je možda nikada nećeš upotrebiti?
Kako si ono jednom rekla: došlo je vreme kada se promeni mnogo poslova u jednom životu, i ne samo poslova, već i karijera...
Teško, ili blago meni...
Šta će biti tvoja želja na samrti, mala moja, jer svi ćemo jednom okončati ovaj naš život, zar ne?
Još jedan dim? Jedna čaša? Još jedan novi izazov? Ili nešto drugo?
Da li ćeš žaliti za nedosanjanim, neostvarenim, ili ti upravo živiš svoje snove, a ja neuka, to ne vidim?
Kampovanje sa nekim divljim ljudima na nekoj dalekoj plaži...neverovatno uzbudljiv početak, i posle: mnogo mi je žao, ja nisam odavde...
Jesu li za tebe zaista velike promene u životu ili mali koraci?
Hoću da se radujem zbog tebe i tvojih izbora, ali nekako mi ne ide jer mi se uvek čine ishitrenim...
Ali ja sam samo jedna žena u izvesnim godinama i nije mi lako da se uvek nosim sa životnim promenama:)
Нема коментара:
Постави коментар