Nisam se osećala kao sardina među kitovima ubicama, osećala sam se kao jednaka među jednakima

Nekima od vas poznat je onaj osećaj kada uđete u učionicu, i niko ni ne primeti da ste ušli, niko ni ne želi da čuje šta imate da kažete, kada se osećate kao sardina među ribama grabljivicama...
Ako ste se ikada našli u takvoj situaciji, sa ove ili one strane katedre, svejedno, onda znate kakav je to osećaj. E pa, dragi moji, ovo je bilo nešto sasvim drugačije, jer druženje sa ovom decom i ovo putovanje je izgledalo kao da si "svoj na svome", kao da si jednak među jednakima.

U vreme moje mladosti u Ljoret de Mar se odlazilo na medeni mesec. Danas u ovo špansko letovalište mahom idu mladi između 16 i 20 godina (mada ima i onih koji su ovaj deo obale posetili u nadi da će im omogućiti pravo porodično letovanje, ali ne znam koliko su imali mira, jer je ovde od ponoći do jutarnjih sati kao da ste na prepunoj železničkoj stanici). Nama, mladima:), doduše nešto mlađim od šesnaest, bilo je lepo, i kako smo se umorili tokom dana i dela noći, buka posle ponoći van hotela i u hotelu, nije nam smetala. 
Prvi put (a bila sam u sličnom aranžmanu dva puta, doduše pre 7 i 8 godina) bila sam opuštena. Valjda su godine druženja sa decom učinile svoje, a i imala sam već prilike da ovu svoju družinu, "testiram" i pre puta, i na drugim putovanjima, tako da sam mahom mogla da predvidim šta se može dogoditi (divan je osećaj kad primetiš da energija tvoje grupe raste, možda čak i previše za tvoja "osetljiva" čula, i onda ti ne paničiš, ne ućutkuješ, ne pridikuješ, samo sačekaš...i...ona se spusti...i ti možeš da odahneš a da nisi povisio ton). 
Ljoret de Mar, da, mogao bi biti i za nas mlađe, makar za ovu divnu grupu dece, koju sam ovog leta vodila.

 Za razliku od prethodne dve grupe, provodili su vreme, mahom na plaži, a ne na bazenu, što je za svaku pohvalu. Plivanje i igre u vodi im nisu bile strane, a ni šetnje uz obalu, ili po gradu (dečaci su bili neobično strpljivi dok su devojčice po četvrti put zaredom ulazile u Stradivarijus:), dok su stavljale kikice, što je umelo da traje i traje...). Družili su se i igrajući karte i razmenjujući iskustva o pročitanim knjigama (Tijana je, koliko sam razumela, pročitala sve knjige koje je ponela na letovanje, te je pozajmljivala od druge deca, a ni Petra nije za njom zaostajala.) Neću se začuditi ako neka od njih jednog dana napiše sopstvenu.

U hotelu je neko igrao bilijar, neko se raspravljao na španskom sa sobaricom oko stvari koje su najednom "dobile noge", šminkao i doterivao za izlazak, ljutio što su mu rasturili krevet, slušao muziku...ne kažem da nismo  s vremena na vreme"trebili " po telefonu (ali, znate ono sa koje strane po bontonu stoji mobilni za stolom - toga nije bilo, a i ako bi se dogodilo, opominjali bi jedno drugo),  za tim jednostavno nismo imali potrebe jer su nam dani bili ispunjeni:) 
Jednog dana smo posetili prelepu Barsu. Las Ramblasom, najdužom ulicom, vodila nas je Anastasija, dok je za pijacu Bokerija bila zadužena Ema. Svako je imao svoj zadatak. Mišić je bio pomiritelj i ukoliko bi trebalo voditi diplomatski razgovor, videti gde su Mia ili Luka, on je bio za to zadužen. Minja, Sofia, Deana i Aleksandra posetle su stadion Kamp Nou i ushićeno nam prepričavale šta su sve videle i doživele...

U Dalijevom muzeju smo se "izgubili" prepuštajući se različitim osećanjima. Neko je brundao negodujući, Ema se oduševljavala, većina je velikog umetnika proglasila ludakom dok je on za sebe rekao da je genije, ali zar se genijalnost i ludilo negde ne dotiču? Ja nisam bila tako uzbuđena kao prvi put (izostalo je smenjivanje smeha i plača), niti zainteresovana kao drugi put (već vam je poznat onaj osećaj prepuštenosti sebi, kada ste bez kustosa, sa izvesnim, ali nedovoljnim znanjem, u izložbenom prostoru bez hronologije izloženih eksponata, jer je umetnik tako želeo), već potpuno opuštena da napravim nekoliko odličnih fotki i dobro se zabavim sa svojim "modelima".

Znamo kako deci brzo popusti pažnja i kao mogu da se dosađuju, ali, verujte mi, ovde za to nisu imala prilike. 
More, sunce i Španija "odradili" su svoje, a i mi, svako ponaosob, dali smo sve od sebe.