Lj,kao ljubav

Vrlo je važno, pre svega, da prvu ljubav izgovoriš ćutanjem.

Vrlo je važno da o njoj ne brbljaš hvalisavo svima.

Drugi put kad se zaljubiš, izbriši onu od ranije. Druga nek bude prva.

Treći put kad se zaljubiš, izbriši obe od ranije. Nek stota bude prva, ako se pošteno diše. Kad ljubav brojiš do jedan, onda je ima najviše.

I kad godine minu u beskraj, u daljinu, pa sretneš poslednju ljubav, ne upoređuj je nikad sa onim što su u tebi davno uveli cvetovi. 

Jer i poslednja ljubav čudna je, mlada je, luda je...

P.S. 

Naravno, u pitanju su stihovi Mike Antića iz pesme Ljubav

K, veliko kao Kuća

Kuća za mene ne predstavlja samo dom, mesto za stanovanje, već i utočište. Pruža mi osećaj sigurnosti, a kada kući, koja je čest simbol u mojim snovima, nešto nedostaje ili moj odnos sa njom nije zadovoljavajući, znam da i meni suštinski nešto fali.

Najčešće sanjam potkrovlje, tavan ili podrum. 
Kada su u pitanju gornji delovi kuće, moja pitanja i eventualni odgovori na njih, kriju se u misaonim i duhovnim sferama. 
Kada sanjam donje delove kuće, bez obzira na to da li u realnosti posedujem podrumske prostorije ili ne, san prerađuje pitanja iz prošlosti i nešto što me, najčešće, dugo muči.

Sećam se da sam svojevremeno napisala priču pod nazivom Home, koja je neposredno posle bombardovanja ugledala svetlost dana, i čija je radnja (u pitanju je bila prerada sna koji se ponavljao), bila smeštena u kuhinju, koja je ovog puta predstavljala zakuvavanje određenih događaja. (Shodno tome, spavaća soba bi predstavljala sve što se tiče intime, bračnih i porodičnih odnosa; kupatilo, mesto gde pokušavamo da sa sebe speremo sve ono što nam se u nama samima ili u našim životima ne čini poželjnim, ili mesto gde možemo da se očistimo od određenih osećanja, misli ili postupaka.)

Kada mi se u životu nešto važno i ozbiljno događa, bilo da su neke stvari van moje kontrole ili da im pristupam na pogrešan način, opet sanjam kuću, po kojoj se tada verem sa spoljne strane, ulazim preko prozora ili terase, umesto na vrata, koristim lijane  umesto stepenica, ili se spuštam niz gelender. 

Nekada su moji snovi sa kućom i realni, ali i tada oni upućuju na određeni problem. Skoro sam sanjala kako je tavanica nabujala i preti da se sruši, da bi naredni dan došao komšija i rekao kako mu je plafon poplavlen jer mu je procurela voda iz mog kupatila. Drugi put sanjam kako se selim iz jdnog stana u drugi, ili ponovno vraćam u prethodni, što kasnije i rezultira konkretnom selidbom.

Kakva su vaša iskustva vezana za određene simbole iz snova koji vam se ponavljaju?

J - jabuka

J, kao jabuka, zdravo i korisno voće koje možete konzumirati tokom cele godine. 

Poznato nam je i narodno poređenje rumen  kao jabuka - za nekoga ko je zdravo rumen (ne odnosi se na nas koji se kitimo tuđim perjem).

U našem narodu, jabuka se vezuje i za svadbedne običaje kada mladoženja prostreli jabuku na vrhu kuće. Interesantno je da mladoženja obično pogodi jabuku iz prvog pokušaja, iako često pre toga nikada nije uzeo pušku u ruke.

Zatim, tu je i Viljem Tel, koji je strelom pogodio jabuku na glavi svoga sina, i tako spasao život sebi i njemu. Nešto slično učinio je i Miloš Obilić, kada je u pesmi Ženidba Dušanova, prostrelio kroz prsten jabuku ne bi li zadobio Roksandu devojku za svog ujaka Dušana.

Onda Zlatna jabuka i devet paunica, narodna bajka u kojoj se jabuka pojavljuje kao izuzetna vrednost oko čega se odigrava čitav zaplet ove narodne bajke.

O jabuci sa drveta spoznaje dobra i zla, već smo govorili u postu o praroditeljskom grehu ( E, kao Eva). Zatim jabuka razdora koja je, kao što je poznato, donela razmirice među bogovima, tj. boginjama, što je kasnije prouzrokovalo Trojanski rat. Naime, Zevs je "vrući krompir" bacio Parisu, koji je bio primoran da izabere najlepšu između Here, Afrodite i Atene. Paris bira Afroditu jer je njena ponuda bila najprimamljivija (ruka lepe Jelene, Menelajeve žene).

Stihovi iz pesme Crvena jabuka istoimene grupe:

Dala jabuku, crvenu jabuku prije rastanka...

Ili Bacila je sve niz rijeku...

M, kao mama

M, kao mama, kao zajednička imenica i zajednički imenitelj mnogim bićima koja su imale tu sreću da se okušaju u ulozi mame.

E sad, mama ima raznih:

Mama-žrtva, što svojom, što tuđom voljom. One koje su žrtvovanje izabrale svojevoljno, često su i deklarisane kao mučenice. One koje su u takav položaj stavljene voljom drugih ili usled datih okolnosti (bolesti muža, gubitak muža i sl.), nalikuju na Glišićevu Mionu iz Prve brazde, koju su komšije prozvali muž-žena.

Mama-manekenka: prsta, vitka, lomna u struku, lepo i moderno obučena. Izaziva zavist i često je meta ogovaranja među drugim mama, dok se uglavnom dopada drugovima i drugaricama svoje dece.

Mama-superheroj: čita deci priče pred spavanje, pažljivo ih satima sluša, ide redovno na roditeljske sastanke i otvorena vrata, razvozi ih na treninge i ostale aktivnosti, brine o njima kada su bolesni, i uz sve to i mnogo toga drugoga, ide na posao i obavlja sve poslove po kući. 

Popustljiva mama: ona koja uvek nalazi opravdanje za svoju decu: te mala su, te ne umeju, ne znaju...ima vremena...nisu hteli, desilo se...One ne dozvoljavaju svojoj deci da odrastu, donesu samostalno odluke i odgovaraju za svoje postupke.

Brižna mama, ona koja bez prestanka izgovara rečenice tipa: ne pij hladnu vodu, prehladićeš se...ne plivaj daleko, udavićeš se...Kada deca izađu napolje, zovu ih na svakih 5 minuta da vide da ih nije neko ukrao. Od prevelike brige, rano osede i dobiju bore, a njihova deca, ili postanu buntovnici, ili isto takvi roditelji, prestravljeni zbog svega i svačega.

Mamu-drugaricu divno je imati, ali u ograničenim količinama. Ona sve razume i ume da sasluša kad se njeno dete zaljubiška, i ume da posavetuje kad nastupe problemi u školi, ali ponekad ume da pretera i priča i ono što ne treba i tako uđe u zonu zabranjene vode.

Brkata mama, ona koja te samo pogleda i ti odmah znaš šta misli, koja ne trpi prigovore i predgovore, koja sprovodi vojničku disciplinu i za dete predstavlja strah i trepet. Odlična za potencijalno nevaspitanu decu, koja pod njenom čizmom nemaju šanse da to zaista i postanu.

Mama u trendu:

Ovo su samo neki od tipova mama: koja ste vi, ili još bolje, koja ste vi kombinacija?  

I i iluzija

Iluzija ili varka, kojom nesvesno obmanjujemo sebe ili druge

Da li možemo biti objektivni i realno sagledati svoj odraz u ogledalu? Najčešće ne možemo, što stoga jer nam nedostaje izoštren vid, što zbog toga što ogledalo krivi sliku. Zato su tu drugi: naši prijatelji, deca, ljubavnici...prava ogledala, jer se kaže da možemo da privučemo samo ono što i sami posedujemo. I ma kako nam to ne odgovara, oni možda predstavljaju najverniju sliku o nama samima.

Ja, na primer, sebe smatram odgovornom i savesnom, relativno ambicioznom osobom. Kada u svoje okruženje privučem ljude koji te osobine nemaju, često pomislim: Imam li ja to iluziju o sebi, ili su oni tu da mi ukažu na nešto što ja ne vidim, ili odbijam da vidim?

Nalikujem li na Narcisa, samodovoljnog i samozadovoljnog, zaljubljenog u vlastiti odraz?

Opet, postoje iluzije koje stvaramo kreirajući umetnička dela, bilo zato što tako vidimo svet, ili nam se on takav čini lepšim, boljim, zanimljivijim...

Slikamo slike, pišemo pesme, kreiramo odeću...pravimo performanse i od svog života i viđenja sveta stvaramo iluziju.

Postoje, naravno, i iluzije u ljubavi. Svi znamo za ono tipično mesto u bajci kada princeza poljubi žabu, te se ista pretvori u princa, ili kada lepotica poljubi zver. 
Ali šta ako oni nikada ne poprime  ljudsko obličje, već se to nama, pod dejstvom hormona, samo tako čini? Ili ako žaba umisli da više nije žaba? Da li je to iluzija ili nešto drugo?

Z, kao zimovanje

Spava se meni i pre, ali mi ne daju; pogađate gde - na zimovanju.

Spavali bi i oni, ali moraju da pročitaju obaveznu lektiru, nauče sve što su propustili:) a i onog ko prvi zaspi, prozvaće maminom mazom, bebom, ili još gore, poliće ga vodom:(

Ne vredi ni da ih zamorite pentranjem do spomenika, klizanjem i kliskanjem...pokušate da uspavate uz film...Njima je jurcanje iz jedne sobe u drugu zanimljivije, i od Čigote, i od parka Avantura,  i od plivanja i ostalih aktivnosti, kao da je najvažniji događaj skakanje po krevetima i pižama-parti.

Pa ipak, ovogodišnje zimovanje na Zlatiboru, bilo je najuzbudljivije: Jovan je uspeo da, bežeći od Andrije, koji je hteo samo griz, pojede palačinku u prečniku dugu pola metra; Bogdan i Ognjen su se više puta, onako muški, "dohvatili"; neko se i zaljubio, ali se plašio da to pokaže.

A što se tiče mog spavanja, naspavaću se, valjda, kad odem u penziju, mada kako stvari stoje, i tada mi neko neće dati mira.

Ž - želja

Lovio, lovio ribar stari; lovio celi dan, pa ulovio ribicu zlatnu, pa ulovio ribarski san...

U mnogobrojnim pričama i pesmama  zlatna ribica, dobra vila ili duh iz lampe ispuniće vam jednu, a neretko i tri želje. Ali teško vama ako među stotinama želja ne odaberete pravu, ako ne možete da se opredelite, pa vam usled vaše neodlučnosti ponestane vremena, ako poželite pogrešnu...

Lepo je imati želje; to vas čini življim, aktivnijim, produktivnijim. Ako vam se želje ostvare, srećni ste, makar neko vreme. Onda obično poželite nešto drugo, pa opet Jovo nanovo. 
Npr. ja iznova i iznova želim novu obuću:) i nikada mi nije dosta cipelica, sandala, čizmica...

S druge strane, kažu da zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu - da ozdravi. 

Neka verska učenja, opet, govore o tome da je najbolje kada nemate želja i ništa ne očekujete, ne samo što tada nećete da se razočarate i nećete imati šta da izgubite, već i zato što vam odsustvo želja omogućava da siđete sa točka života na kome se neumorno okrećete.

Opet, Ernest Hemingvej u svom nevelikom romanu Starac i more, govori o ribaru Santjagu i njegovoj upornosti da ulovi veliku ribu, što mu je oduvek bio san. To je metaforična priča o tome da, ako nešto želimo, moramo svim srcem prionuti da to nešto i dosegnemo bez obzira na ishod.

Želeti ili ne želeti, pitanje je sad?