Lovio, lovio ribar stari; lovio celi dan, pa ulovio ribicu zlatnu, pa ulovio ribarski san...
U mnogobrojnim pričama i pesmama zlatna ribica, dobra vila ili duh iz lampe ispuniće vam jednu, a neretko i tri želje. Ali teško vama ako među stotinama želja ne odaberete pravu, ako ne možete da se opredelite, pa vam usled vaše neodlučnosti ponestane vremena, ako poželite pogrešnu...
Lepo je imati želje; to vas čini življim, aktivnijim, produktivnijim. Ako vam se želje ostvare, srećni ste, makar neko vreme. Onda obično poželite nešto drugo, pa opet Jovo nanovo.
Npr. ja iznova i iznova želim novu obuću:) i nikada mi nije dosta cipelica, sandala, čizmica...
S druge strane, kažu da zdrav čovek ima hiljadu želja, a bolestan samo jednu - da ozdravi.
Neka verska učenja, opet, govore o tome da je najbolje kada nemate želja i ništa ne očekujete, ne samo što tada nećete da se razočarate i nećete imati šta da izgubite, već i zato što vam odsustvo želja omogućava da siđete sa točka života na kome se neumorno okrećete.
Opet, Ernest Hemingvej u svom nevelikom romanu Starac i more, govori o ribaru Santjagu i njegovoj upornosti da ulovi veliku ribu, što mu je oduvek bio san. To je metaforična priča o tome da, ako nešto želimo, moramo svim srcem prionuti da to nešto i dosegnemo bez obzira na ishod.
Želeti ili ne želeti, pitanje je sad?
Нема коментара:
Постави коментар