A, kao početak i kraj

A - asocijacije, omiljena igra; neizbežni metod u psihoanalizi Sigmunda Frojda, postupak kojim su se služili nadrealisti (diktat misli, u odsustvu razuma, ne čini li vam se to poznatim?).
Andrea, moj najveći san, moje najstarije dete...Andreas što na grčkom znači hrabar, muževan...Amerika, u kojoj sada živi...Atlantik, koji nas deli...

Adolescencija, najteži i najkreativniji period u mom i njihovom životu (Andrea, Irena i Stefan); period odrastanja kroz koji iznova i iznova prolazim sa svojom školskom decom.

A, kao Autobiografija Branislava Nušića iliti Alkibijada Nuše (što mu je pravo ime) ili Akibe (Ben Akiba), što mu je bio pseudonim (umetničko ime); knjiga kojoj se uvek rado vraćam...

Algoritam misli:

Avans, unapred dato, na šta nisam navikla. 

Zasluži, pa ćeš dobiti, ono je na čemu sam odrasla - suprotno onome na šta su Srbi, mahom, naučeni.

Ali, veznik koji prečesto koristim zbog kontradiktornosti kojih je život prepun.

Ali evo što je najgore: umetnost života sastoji se u skrivanju od najdražih osoba i sreće koju osećamo dok smo sa njima; inače gubimo ih. Čezare Paveze.

Amnezija, sećanja moje mame, koja ne počinju da blede, već da se gase rasprskavajući se u hiljade staklića koja mi se zarivaju u zenicu srca: Hoće li me sutra pamtiti? Hoće li znati ko sam...ko je ona sama?

Anomalije stečene tokom dugog niza godina ponavljanja istog modela ponašanja - udovoljavanja drugima i smanjivanje sopstvenih potreba na minimum.

A, kao početak, prvo slovo azbuke. 

Volim početke, ali ne i završetke.

Ako postoji nešto do čega ti je iznad svega stalo, ne pokušavaj to da zadržiš.

Ako ti se ono vrati, biće zauvek tvoje.

Ako ne, znači da ni od samog početka nije bilo tvoje.

(iz filma Nepristojna ponuda)

Pesma Ako Radjarda Kiplinga...