Bila sam na tetrahilinzima i ostalim pilinzima, na rekonekcijama i drugim sekcijama, čišćenju karburatora i štelovanju glave motora, ali mi ništa nije pomoglo, jer sam uvek nosila sebe sa sobom.
Tako je kako je. Ja sam jedna vrlo radoznala leptirica. Čim se pojavi nova duhovna tehnika u gradu, a ja pojurim da je ispitam. Ne štedim ni novac, ni vreme, ni sebe. Onako, zdušno se predam. Ako mi kažu viči kao kad se porađaš, ja vičem koliko me grlo nosi, iako nisam vikala dok sam se porađala. Ako mi kažu pevaj, ja pevam, iako ne pevam ni pod tušem kad me niko ne čuje. Ako kažu ćuti, kao zalivena, ne pomeraj se, ja i ne dišem - toliko sam se jednom predala da su morali veštačko disanje da mi daju.
Ne uspevam jer mi je dupe uvek otpozadi, jer su mi ovde krivi, mama, tata i Srbija, tamo će biti mama, tata i Amerika.
Za sve imam spremne izgovore. Ako treba da menjam posao, najpre - mlada sam, ima vremena, izdrži još malo, nisi se pošteno ni zagrejala; posle - stara sam, ko će sad mene, kako sad posle toliko godina pa da ne dobijem ni penziju. Ako treba da vežbam: mrzi me, danas mi nije dan, mnogo je vruće, ko će sad u teretanu, nemam vremana za jogu, namam pare za instruktora, nemam patike za šetnju, nedajbože trčanje... Smislite vi u vašoj glavi već vaše izgovore.
Ali možda je moj izgovor moj prijatelj. Šta ako me čeka bedak, ako me izgovor spasava od kolapsa sistema, infarkta, totalnog debakla?
Možda nisam spremna za promene. Neću da platim cenu. Štekara sam ili se plašim. Možda ni ne želim. Možda sam zadovoljna sobom ovakva kakva jesam. A možda to i nisu moje želje. Možda to kroz mene "progovara" moj deda, neostvareni pisac? Možda mi to nastavnik matematike iz osnovne podmeće nogu? Ili drugarica, kojoj se nije sviđalo jer sam brže trčala od nje? Kako da znam šta je moje, a šta nije?
Možda taj moj "problem" i nije pravi problem, možda se iza gojaznosti, pušenja ili fizičke neaktivnosti, krije nesigurnost, preosetljivost, tuga... Šta ako je to samo pokriće za nerešavanje pravih problema?
Ko će ga znati? Toliko pametna baš i nisam. Zato idem na seminare, posećujem terapeute, "psihologe, psihijatre i ostale bolesnike", kako glasi naslov jedne knjige. A možda sam glupa - možda treba u se i u svoje kljuse.
Nije baš da uvek ne ide to sa spoznajom i samospoznajom, to sam se ja na početku malko šalila. Nekad naučim da mrdnem guzicom, nekad mozgom, pa šta upali.
Hvalaaa
ОдговориИзбриши