Da li voliš da čitaš? Vodiš li dnevnik pročitanih knjiga?
Kada sam bila mala, čitala sam knjige zato što mi je njihov sadržaj bio zabavan, jer sam tako mogla da "odlutam" gde sam htela, zato što sam mogla da se poistovetim sa junakom priče. Beležila sam šta sam čitala: sve sa datumom, naslovom knjige, beleškom o autoru, lepim mislima iz dela... Nisam znala da je čitanje važno - u čitanju sam uživala. Nisam znala ni šta je to čitalački dnevnik i da je i on bitan, ali sam ga vodila pažljivo kao što sam beležila u drugi notes i sve filmove koje sam odgledala. Sada mi to liči na spomenar odrastanja. Malo sam i pisala pesme i kratke tekstove i sve to objavljivala. Nisam postala pesnik, ali me je čitanje i pisanje obeležilo za čitav život.
Da li posećuješ biblioteku? Pričaš li zanimljive priče drugima ili možda pišeš pesme?
U mojoj osnovnoj školi bila je stroga bibliotekarka kod koje nisi mogao da uzmeš sledeću knjigu, a da joj prethodno usmeno ne prepričaš onu koju si vraćao. To me je plašilo i odbijalo, ali me je na neki čudan način i privlačilo (valjda sam htela i da joj pokažem da ja to mogu, pa sam "gutala" knjige). Sada kad se toga setim, pomislim na priču Knjiga iz Andrićeve zbirke Deca i mogu da razumem uskovitlana osećanja u liku malog siromašnog dečaka zaljubljenog u knjige. Zbog tih suprotstavljenih emocija koje je u meni budio bibliotekarkin strogi lik i nepokolebljiv stav, pored školske, upisala sam se i u drugu biblioteku u kraju, u kojoj sam opušteno birala i vraćala knjige po svojoj želji i nahođenju. Suprotno Dositejevom savetu da treba birati knjige prema svom uzrastu, grabila sam šta bi mi došlo pod ruku, i ne kajem se. Sad više nemam vremena da tako čitam, već pribegavam preporukama ljudi čije mišljenje poštujem ili čiji je ukus sličan mom.
Da li si član nekog književnog kluba? Pričaš li sa nastavnicima o pročitanim knjigama?
Čim sam pošla u srednju školu, učlanila sam se u jedan klub blizu svoje gimnazije. Odvela me je profesorka, koja mi je predavala u prvoj godini i koja je insistirala na lepom govoru i dobroj dikciji. Tu sam nastavila da pišem i čitam svoje pesme i slušam tuđe radove. Druga jedna profesorka, sa treće i četvrte godine, na naše časove dovodila je pisce i umne ljude sa fakulteta. Obe su uticale na formiranje našeg mišljenja, obrazovanje i ponašanje. Književni klub me nije "pretvorio" u pisca, ali je potpomogao mojim krilima da zamahnu.
Što je čovek načitaniji, on je obrazovaniji.
Knjige pružaju uživanje, ali te i nečemu uče i čine te boljim. Kada pročitaš neko delo, razmišljaj o njemu, a onda zapiši to o čemu si razmišljao. Ne samo da ćeš obogatiti svoj rečnik, vežbati memoriju, steći znanja i osetiti snagu emocija, već će na taj način i delo živeti duže, a i ti ćeš moći, kad god ti zatreba, da se podsetiš onoga o čemu delo govori. I zapamti, neće ti se svaka knjiga otvoriti pri prvom čitanju, kao što ni svakog čoveka ne možeš "pročitati" pri prvom susretu. Neke knjige ćeš morati da čitaš nekoliko puta:=)
Нема коментара:
Постави коментар