Kada nam neko učini dobro delo

U psihologiji je poznato da kada nam neko učini dobro delo, ne volimo da nas na to podsećaju, da nam im samo prisustvo te osobe u neku ruku smeta, da ne upotrebim neku težu reč, jer nas podseća na trenutak u kome smo se mi osećali nemoćnim.

Čitam po ko zna koji put Derviš i smrt, Meše Selimovića, koji u jednom delu kroz Ahmeda Nurudina kaže: Živ brat će me neprestano podsjećati na moj ružni čin, koji više neću moći popraviti.

Poređenje sa citatom ne treba shvatiti izravno, jer kada od nekoga nešto primamo, to nije uopšte ružan čin, ali i jedna naša poslovica veli da je bolja ruka odozgo, nego ona odozdo, govoreći o osećaju koji ima onaj koji daje i onaj koji prima. 

Ono što me je nagnalo na povezivanje je sama reč podsećanje, jer mi ne volimo da se prisećamo na to kako nam je nekada bila potrebna tuđa pomoć. To nas u najmanju ruku čini nesigurnim.

Imala sam jednu koleginicu, koja je bukvalno do poslednjeg trenutka radila, iako već dugo i fizički i psihički iznurena teškom bolešću, plašeći se da neće moći da otplati nagomilane rate za stan, a htela je da koliko-toliko poštedi muža i sina dodatnih troškova.

Juče, opet, pričam sa starijom prijateljicom koja nema svoju decu, ali koja je sve što ima dala bratovljevoj. Sad se oseća, u najmanju ruku, viškom, da ne govorimo o nečemu drugom.

Ljudi ne vole da kraj sebe imaju nekoga ko će ih svojim prisustvom evocirati na njihove loše i teške trenutke, na njihovu sopstvenu nemoć i nesigurnost.

Jedno vreme čovek  možda i oseća zahvalnost spram onoga ko mu je pomogao, ali često kasnije, ukoliko proceni da ne može da uzvrati ( a uvek može) postane bahat i osion. 

Sećam se žene, koja je u jednoj od mnogobrojnih situacija, koje su postojale i postoje u njenom životu (jer se izdržava proseći), prišla mojoj sestri (koja joj je, inače, ranije uvek pomagala), sa uobičajenim komplimentima, da bi, pošto joj ovog puta nije uzvratila, na najružniji način odbrusila: Ćorava.

Čovek je nezahvalan stvor. I kada prima, ne ume da se zahvali, a i ako ume, to često bude samo na rečima, a kasnije se opogani, kao da se pri činu davanja i uzimanja desilo nešto ružno.

Pametni ljudi kažu da ako je neko dobar prema tebi, treba da mu uzvratiš još većom dobrotom; ako ti čini loše, treba da mu uzvratiš (da bi znao da greši), ali manje - samo tako može doći do poravnanja.