Kad počneš da tražiš, onda ni ne slutiš šta sve možeš da nađeš:))

Najzad sam otišla kod zubara. Ono što sam saznala o stanju svojih zuba, nije za priču, jer samo govori o mojoj nemarnosti, ali me je ceo poduhvat "kopanja u rudniku" naterao da se zamislim i shvatim - da kad počneš da kopaš, ne znaš šta ćeš sve da iskopaš.

Istorija našeg grada bukvalno leži pod našim nogama, a da toga često nismo ni svesni. Ono što vidimo na njegovoj površini samo je neznatni deo onoga što krije njegova unutrašnjost. Ispod najstarije zgrade u Beogradu, u Ulici cara Dušana 10, kriju se tajni prolazi kuda su vodili tuneli Eugena Savojskog. koji je opsedao Beograd 1717. godine. O tome i mnogo čemu drugome govori knjiga Beograd ispod Beograda Zorana Lj. Nikolića i dr Vidoja D. Golubovića, koja mi je trenutno u rukama i koja svedoči o Beogradu kao gradu sa mnogo bogatijom istorijom nego što je zvanični istorijski udžbenici pamte.

To me je ponukalo da razmišljam o tome koliko znamo o sebi i svojim precima. Kada sam pitala  đake da li znaju imena svojih predaka, počeli su da zamuckuju. Nisu otišli dalje od svojih najbližih srodnika. Nisam ni ja bolja, mada, zahvaljujući stricu, znam da potičemo od Mande Tomić, tj. od njenog sina Pantelije, koji je po majci uzeo prezime Mandić, i koji je rodom iz Hercegovine.

Moj otac, Dušan, rođen je na Dorćolu, o čijim kućama, podrumima i lagumima, govori gore pomenuta knjiga, ali je kuća, nažalost, sravnjena u bombardovanju Beograda 1941. godine. 

Pokojni deda je ženu, decu i knjige (šta bi drugo) sakrio u podrum, dok je on sa svojom mezimicom, ostao u vratima kuće da, ukoliko se zdanje obruši i zatrpa podrum, pruži pomoć svojim najbližima.

Baba i deca su preživeli, deda i tetka nisu. Danas, više niko od njih sa ove fotografije nije živ, ali su ostale knjige, požutele i trošne od vlage i starine - da svedoče o nekom prošlom životu i dedinim interesovanjima.

Da kad kopaš, nešto i iskopaš, govori i činjenica da je sestra od strica Maja Mandić Marković, kada je počela da se bavi Poretkom ljubavi, došla do dedinih dnevnika i započetog i nedovršenog romana, ili bi možda bolje bilo reći - prošlost je pronašla put do nje. 

Ako mi ne pružimo ruku prošlosti, posegnuće ona za nama.

Elem, zagrebite po fasadi sopstvene istorije; možda iskopate kakve dragocenosti. (O tajnama i kosturima iz plakara neću ni da govorim) i krenite na turu Beograd ispod zemlje u razgledanje podzemnog grada, čije će vam tajne otkriti autori knjige. 

Ja ću sigurno poći u novi susret sa sobom i svojom prošlošću. Ko zna šta mi još donese, a da nije mučna popravka zuba sa početka priče.