Dvorski kompleks i usputne misli

Već se nedeljama spremamo da posetimo Dvorski kolmpleks - Kraljevski dvor i Beli dvor (kako u školi omaškom rekoh - Belu kuću:)), izgrađen dvadesetih godina 20.veka po nalogu kralja Aleksandra I , a koji je tek odskora otvoren za posetioce.

Tako možemo da kažemo da nisu samo Kinezi imali svoj Zabranjeni grad, već i mi, u koji su, do pre samo dvanaest godina, mogli da uđu samo odabrani: kraljevi, carevi, predsednici, ministri i ostali sa titulama:).

Ova fotografija je napravljena ispred Kraljevskog dvora. 

Ne sećam se tačno šta je vodič rekao da zgrada predstavlja, ali sam upamtila da liči na Versaj, rezidenciju francuskih kraljeva. 

Ovde samo nedostaje voda u bazenu ispred, pa da se i "naš Versaj" ogleda.

Iako je zabranjeno fotografisati unutar Kraljevskog dvora, ne mogu da ne posegnem rukom ka mobilnom telefonu i napravim nekoliko klika krišom. 

Ova slika mi se neobično dopala, ne samo zbog portreta dva kralja (Osloboditelja i Ujedinitelja), već i zbog načina na koji su prikazani ( profil i poluprofil). 

U prostorijama vlada neki svečani mir (barem sam ga ja osećala). Ili je to poniznost malog pred velikim, običnog pred nesvakidašnjim, ovovremenskog pred onim koga pamti istorija.

Videla sam i tepihe, i stilski nameštaj, doduše poprilično pohaban, i tavanice presvučene zlatom, i slike, kojima su se divili mnogi, ali to nije ostavilo toliko traga u mom srcu i duši, koliko izvesna spoznaja do koje sam došla gledajući izložene fotografije predstavnika loze Karađorđevića, da malo znamo o sebi i vlastitoj istoriji, da smo skloni zaboravljanju i preoblikovanju činjenica.

Neobično mi se dopala i ova Meštrovićeva "glava", tako samosvesna i ponosna. (Istog popodneva, gle slučaja:) čitam knjigu "Grad tajni" Zorana Lj. Nikolića, koja, između ostalog pominje istaknutog vajara, omiljenog u Kraljevini Jugoslavije, tačnije njegovog Neznanog junaka, i tajne koje Mauzolej krije.)

Shodno tome, razmišljam - koliko tek priča vezanih za predstavnike dinastije Karađorđevića, koji su ovde živeli, ili za doživotnog predsednika Josipa Broza Tita

, leže pohranjene u ovim salonima, u tajnim odajama.... u zidovima.

Iz pomalo rustičnog i orijentalnog ambijenta, prelazimo u Beli dvor, gde osećamo duh kneza Pavla, ljubitelja umetnosti, koji je ovde živeo sa svojom porodicom; u zdanje koje više nalikuje na nemog svedoka naše novije istorije sa "čuvenim kanabetom" na kome je, najpre Tito, a onda Slobodan Milošević dočekivao svoje goste.

Kraj je naše ture...još samo jedna fotka:)