Noćas nisam usnila san

Na postu Ko me noćas sanja Marije Janković
(https://maynalifestyle.wordpress.com/2016/10/25/ko-me-nocas-sanja/ ) 
sam pročitala: 
Legenda kaže da kada ne možete da zaspite, to znači da ste budni u nečijem snu. 
Dopalo mi se, mada me je pomalo i uplašilo. Ne spavam mnogo ili gotovo nikako. 
Da li to znači da sam stalno u nečijem snu? Teško, ali na um mi padaju oni stihovi iz kafane: 
Ko te nema, taj te sanja...
što može da godi mojoj sujeti, ali i da stvori konfuziju: 
Ko me to sanja:)))

Za Balzaka kažu da je spavao samo 5 sati, Nikola Tesla i manje. Balzak je napisao preko 50 romana, a Tesla je ostavio svetu više od 700 patenata. 

Nisam ni proslavljeni pisac, iako i sama pomalo pišem, a o velikom naučniku neću ni da govorim ( mada sam o njemu pisala u jednom starijem postu pod nazivom Nikola Tesla - poverujmo u ostvarenje snova).

Ja sam samo žena u izvesnim godinama, od skora u famoznoj menopauzi, o kojoj se ispredaju svakojake priče. Nemam baš valunge, ali znam da se skinem kada se to od mene najmanje očekuje:).

E sad, da li je uzrok novonastalih promena vezanih za spavanje, period u kome sam se našla, ne interesuje me mnogo. 
Gledam na to ovako - imam više vremena za neke druge stvari. 
Mogu, npr. da razmišljam ( deca su mi, hvala bogu, velika, te ne moram dok razmišljam da perem, peglam i kuvam, što je privilegija gore pomenutih godina:).

O čemu to mislim dok ne mogu da spavam? Noćas - o tome kako sve što nam se događa najpre stvorimo u svojoj glavi, kao paganski bog Baal (nešto kao bog Sunca) koji je napravio svet unutar sebe, zatim dunuo...i eto ti, svega:).
O tome, kako - ako mi sanjamo svoj svet i sve što se u njemu dešava - onda taj svet postaje realan, i sve u tom -sada stvarnom svetu, zavisi samo od nas (onda više ne možemo da okrivljujemo ni druge, niti sudbinu, niti zapis na dlanu). 
O tome, da je sve spolja slika onoga iznutra, i tako redom. 
Ako me ove misli ne uspavaju, onda ustanem i napišem post sličan ovome.