Kada smo živeli na drveću, rađali smo se i umirali goli. Kada smo prestali da se veremo po krošnjama, i dalje smo se rađali goli, ali su neki od nas u međuvremenu nabacili firmiranu odeću, dok su drugi i dalje bili u ritama.
Zašto je to tako, tj.zašto postoje oni koji imaju i oni koji nemaju, otkuda nejednakost i među onima koji su imućni, šta znamo i šta ne znamo o ekonomiji i tržištu u prošlosti i danas, govori zanimljiva knjiga Janisa Varufakisa Ovaj svet može da bude bolji.
Za mene, totalnog duduka, koji ne ume da sačuva nijednu jedinu paricu, ova knjiga je bila pravo otkrovenje, jer me nije naučila samo tome šta je to višak i zašto Aboridžini nisu mogli da napadnu Engleze (upravo je bilo obrnuto), već i da ćeš lakše dobiti još koji evrić, ako imaš sto evra, elem, da onome ko ima, po biblijski, daće se još više.
Po stilu, knjiga me je podsetila na jednu drugu, na roman o istoriji filozofije, kako stoji u podnaslovu Sofijinog sveta , koji je napisao Justejn Gorder, u kojoj autor, kroz pisma posvećena devojčici Sofiji, progovara o filozofiji i odgovara na mnogobrojna pitanja, ne samo o drevnim filozofima i filozofskim pravcima, već daje i neke od mogućih odgovora na večne dileme: Ko sam, Šta sam, Kuda idem?
Kad smo već kod tih pitanja, da vam ispričam jednu od brojnih anegdota iz mog profesorskog života:
Kako nam je plata bila mala oduvek, bila sam primorana da dajem časove, a onda sam, zarad tih istih para, umela da prekršim onaj zavet koji često dajemo sebi, ali ga se ne pridržavamo - da neću pisati učenicima sastave.
Elem, prekršim ti ja Hipokratovu zakletvu i napišem sastav jednom svom privatnom đaku. Posle niza godina, dođe kod mene njegov brat, ali sad ne više o privatnom, već o državnom trošku; čita on sastav na času, a meni nešto mnogo poznat.
Kako i ne bi, mislim se, na hiljade sam ih čula.
Ali, opet mi nešto ne da mira, posebno one uvodne rečenice: Ko sam ? Šta sam?
Pitam ja njega:
More, Marko, zaora li ti u nečiju tuđu njivu?
On me najpre ne konta, onda poče da se snebiva, kao snaša, i na kraju - bupnu:
Prepisao sam od starijeg brata.
Ja tek tad shvatih da on zapravo čita moj sastav.
I da se vratim na knjigu (dok vas još drži pažnja:); i u ovoj priči o ekonomiji, Janis Varufakis vodi imaginarni razgovor sa ćerkom koja je u dalekoj Australiji, rečnikom koji tinejdžeri mogu da shvate (među njih spadam i ja), o zakonima tržišta.
E sad, da li zaista postoji šansa da postanemo bolji, odlučite posle čitanja romana, u kome imamo i Fausta, koji je prodao dušu Đavolu, i nešto od Alise, koja je propala kroz rupu i našla se u Zemlji čuda, i nešto od Matriksa i Nea, koji je između plave pilule obmane i crvene pilule istine, odlučio da proguta - cvenu.
Pa zar ne vidis da mali broj ljudi zeli svojim radom da stigne do nekog cilja.Nemamo bas primere koji bi nam bili uzor da kopamo i da se borimo za bolje sutra.Pa tako i ovaj tvoj sastav,zasto se truditi ako mu je bio na dihvatu ruke.A tako sve nekako i ide linijom manjeg otpora.
ОдговориИзбришиUpravo je ta linija manjeg otpora nešto najprirodnije o čemu i fizika ima šta da kaže. Često ta linija spasava život ali je i smetnja intelektualnom i fizičkom razvoju deteta.Roditelj i vaspitač ima veoma zahtevan zadatak da se uhvati u koštac sa tom linijom - da je rastegne ili preskoči.Upravo na svojim unucima prepoznajem do koje mere ta linija utiče na njihovo ponašanje - pedagogija je slalom na suvom. Knjigu ću svakako pročitati.
ОдговориИзбриши