Nešto se uvek desi

Ako dobro otvorimo oči i prepustimo se, videćemo da je sve povezano. 
Najpre sam napisala prethodni post o Poretku ljubavi i o energetskim spregama između prošlih i sadašnjih naraštaja, a onda sam "naletela" na film Celestinsko proročanstvo.

Pre mnogo godina pročitala sam knjigu Džejmsa Redfilda, po kojoj je snimljen pomenuti film, koja me je podstakla na mnogobrojna razmišljanja. 
Knjigu je istovremeno čitao i tata, te smo mogli o svemu da prodiskutujemo, što je bilo dobro i zarad naših dobrosusedskih odnosa, kao  i jačanja komunikacijskih sposobnosti:)

(Sad sam htela da je nađem i ponovo prelistam, ali avaj, "nestala" je iz moje biblioteke, kao i Deseti uvid mnogo godina ranije.)

(Ova fotka skinuta je sa neta, kao i prethodne i ostale koje slede:( )

Film mi se nije toliko dopao kao knjiga (bavi se uglavnom formom, pričom, malo tu ima od "uvida"), ali me je podstakao da ponovo razmišljam o osmom delu knjige, koji, čini mi se, govori o energijama.

Ono što mi se u filmu dopalo jeste misao koja je uspela za mene da se "zakači", a to je:
da ako dajemo nekome energiju i taj nam neko istu uzvraća, energija se samo uvećava.

E, sad o toj energiji bih mogla štošta da napišem, jer sam imala prilike da je iskusim, ali mi se ne da.

Znate li onu narodnu priču Nemušti jezik, kada je čobanin dobio na dar nemušti jezik, ili mogućnost razumevanja jezika životinja (što zapravo predstavlja komunikaciju sa svim živim bićima)?
Da li je to bila prednost (došao je do blaga, stekao kuću, imanje, porodicu, lagodno živeo...) ili mana (nije smeo nikome da kaže za svoj dar, bojao se da ga ne izgubi, zbog čega je i pretukao svoju trudnu ženu...), možemo da prosudimo tek nakon malo dublje analize, ne samo priče, već i razmišljanja o tome na koji način dolazimo do određenih sposobnosti (čobanin je spasao zmiju iz požara, bio je požrtvovan, pošten, želeo je da pronađeno blago podeli sa gazdom...), ali i da li nešto što primimo kao posebnu nagradu, moramo čuvati u tajnosti. 

E, pa ja nisam umela da ćutim i sad mogu samo da plačem i očajavam što više "energije" nema.

S jedne strane, dala mi je nemerljive trenutke sreće, osećaj lakoće i "posebnosti", ali i osećaj strepnje da će nestati (što se i dogodilo), da se ne da kontrolisati (barem ja nisam imala skoro nikakav uvid u to kad i kako će se pojaviti) i da nemam odgovor na to šta je zapravo u pitanju.

Kako nisam pronašla knjigu i ne mogu da utvrdim pričam li  koješta o osmom uvidu, sadržaj posta može demantovati naslov, ili ga možda upravo potvrditi, te se moja, nadajmo se, samo uspavana energija, može ponovo probuditi.

P.S.
Posle uzaludna dva sata pokušavanja da zaspim, iznenada sam ustala i knjiga je "nekim čudom" ugledala "svetlost" noći, te je i osmi uvid i priča o energijama, dobila potvrdu.