U potrazi za Drakulom

Spremamo se za putovanje u Rumuniju, tačnije u Bukurešt (sa obilaskom manastira Sinaja, zamka Peleš i Bran).
Prva asocijacija na blisku nam Rumuniju nije krvava vladavina njihovog diktatora, koji  je pogubljen sa svojom ženom 1989, niti razmena cigareta, vegete i farmerki pre devedesetih, već Drakula i mit o njemu.

Još pre nego što sam pročitala Stokerovog Drakulu, znala sam da se iza ovog mitskog junaka krije istorijska ličnost feudalnog gospodara sa Karpata - Vlada Cepeša III, koji je svoje protivnike, a kažu i neke svoje podanike, mučio na najsvirepije načine, od kojih je najstravičniji i najpoznatiji - nabijanje na kolac.

Za Rumune, ovaj vlastelin iz 15. veka je neko ko je branio hrišćanski svet pred najezdom od Turaka, dok je za mene neko ko mi je dolazio u snove kroz najstrašnija noćna mora i pretio da me ugrize poput Drakule iz Lugošijevog filma.

I dok tako punim kofer  stvarima, listam knjige o istorijskom i mitskom Drakuli, koje sam revnosno sakupljala, i razmišljam zašto sam se uvek plašila ovog nestvarnog bića. 

Prisećam se i svog i sinovljevog "pohoda" na vampire, kada je Stefan bio predškolac, i kada smo tri dana za redom na biciklima jezdili u Radojevo, nekadašnju Klariju, na samoj granici sa Rumunijom; našeg istraživanja istinitosti priče o Milošu (kome se prezime ne zna) i njegovih 11 žrtava, o čemu svedoče i neki zapisi u analima Marije Terezije.
Kako smo samo bili preplašeni i uzbuđeni kada smo tragali za grobljem, gde su sahranjeni Miloš i njegove žrtve (a koje je zapravo preorano, te smo zašli u rumunsku teritoriju i njive na međi), poneseni željom da saznamo što više o jednom od prvih srpskih vampira.

Znam da ovo putovanje neće biti potraga za vračem Milošem, koji je u 18.veku proglašen za vampira (jer mu je po otvaranju kovčega iz usta curila krv i posle 15 meseci od sahrane), niti susret sa mestima vezanim za Vlada Cepeša III ( ako se izuzme zamak Bran, koji se naziva Drakulin zamak, iako nema veze za rumunskim nacionalnim junakom).

Znam da su sve to priče i misterije, ali opet...
Možda u nekom od sledećih postova bude kakva strašna priča za strašljivu decu:)