Šta čitaju moji đaci

Da, moji učenici čitaju, i to ne samo sage o vampirima, epsku fantastiku i obaveznu lektiru ili knjige za Čitalačku značku - zbog ocene. 
Oni zaista čitaju, ili bar želim da mislim da je to tako.

Prekjuče je jedan petak doneo četiri knjige koje je kupio na Sajmu knjiga, a predstavio nam je Hemingveja i njegovog ribara Santjaga (Starac i more) i slobodu, koju za sebe i druge, osvaja Galeb Džonatan Lingviston (u pitanju je, naravno, popularna knjiga Ričarda Baha).

E, sad da li je to baš izbor za ovaj uzrast (iste knjige se čitaju u srednjoj školi), nećemo razmatrati, iako mi pada na um misao, meni veoma dragog Dositeja Obradovića, da bi trebalo sve čitati u svoje vreme i da ga je neadekvatno čitanje žitija svetaca u mladom dobu, dovelo u zabludu i verovanje da i sam može postati svetac. 
Iako je mlada duša podobna mekom vosku, te se da formirati prema kalupu u koji ga saviješ (parafraza našeg prosvetitelja), ne mislim da će našeg mladog Aleksu čitanje ovakvih knjiga, ako ih baš u potpunosti i ne razume, oštetiti na bilo koji način, već će ga možda učiniti upornijim u želji da ostvari svoje snove, i slobodnijim - da bude ono što jeste.

U svakom slučaju, navijam za čitanje, čak i bilo kakvo i u bilo koje vreme, mada me moje srednje dete demantuje, govoreći da nije baš najnormalnije što sam joj sa četrnaest godina ponudila da čita Hesea ( reč je o romanu Sidarta, mada ona tvrdi da je to bio Stepski vuk, koga uopšte nije razumela).

Elem, evo samo nekoliko naslova koje današnja deca čitaju. To su uglavnom knjige koje govore o odrastanju, ljubavi i zaljubljivanju. One im pomažu, kako je to Miroslav Antić umeo lepo da kaže, da lakše dišu. One ih uče da se dečaci i devojčice razlikuju, da imaju drugačije potrebe i interesovanja, ali da zajedno čine jedan svet, koji može biti lep i šaren ako smo spremni na kompromise i razumevanje.

Među autorima ovih knjiga su i neki, meni od ranije poznati, kao što je npr. Gradimir Stojković, čiju sam prvu knjigu Hajduk u Beogradu čitala sa učenicima famoznog VI9 (moje prvo razredno starešinstvo), na ekskurziji (dok su se ostali igrali na poljani, mi smo, šćućureni jedni kraj drugih, sedeli na nekom srušenom deblu i čitali o dogodovštinama Gligorija Pecikoze Hajduka). 
To me je podsetilo na čitanje Kaporove Ane (Beleške jedne Ane) u moje vreme. 
Danas, deca tih bivših đaka, donose u školu "nove Hajduke" ( u pitanju je najnovija knjiga Gradimira Stojkovića Na bregu kuća mala).

I za kraj, nešto što mi se mnogo svidelo, što sam videla u jednom hotelu u Bukureštu (naravno, ima toga i na drugim mestima). Kraj lifta je stajala polica sa knjigama: uzmeš onu koja ti se sviđa, ostaviš neku drugu. Tako sam i ja došla na ideju da u našoj učionici osmislimo mesto za knjige, koje ćemo pozajmljivati jedni drugima.