Poslednji lider starog kova ili "nova atrakcija" Rumunije

Posle poslednjeg posta U potrazi za Drakulom, obećala sam da ću ispričati neku priču za strašljivu decu. 
Ali ostavimo to za učenike i zabave na zimovanju.

Moja mama je imala običaj da kaže: Kad ne tražiš, naći ćeš (to se obično odnosilo na zaturene stvari), na šta sam ja uvek odgovarala: Kad tražiš, naći ćeš (i iste, mahom, nalazila), a onda sam "porasla" i shvatila - Kad počneš da tražiš, onda ni ne slutiš šta sve možeš da nađeš ( i o tome napisala istoimeni post). 
Ovo poslednje se pokazalo istinitim i na ovom putovanju u Rumuniju.

Umesto sa Vladom Cepešom III, susrela sam se sa Čaušeskuom. 
Dok je prvi, poznatiji kao Nabijač ili Drakula, drakonskim merama kažnjavanja ulivao strah svojim protivnicima u 15. veku, dotle je Čaušesku to činio svom narodu u 20. veku.

Dok su obični građani bili spremni  da "stegnu kaiš" zarad opšteg dobra i otplate spoljašnje dugove, dotle je njihov premijer gradio velelepna zdanja poput faraona, koji za života podižu sebi piramide u kojima će biti sahranjeni. 

Naime, Čaušesku je  u Bukureštu sazidao Pralament, po veličini drugu građevinu u svetu posle Pentagona, izuzetno skupu i raskošnu.

Parlament je zaista velelepan i spolja i iznutra, sa neverovatnih 365 000 m2, (ako sam dobro uspela da zapamtim). Zidali su ga gotovo danonoćno od 1973. do 1999., kada je Čaušesku pogubljen. 

Prostrane prostorije koje smo uspeli da posetimo, ne umem ni da nabrojim. Zapamtila sam tek ponešto: Teatralnu halu sa 1700 mesta i ogromnim lusterom od pet tona;

Pres galeriju, odakle zapravo počinju da se broje spratovi (kojih ima i na više i na niže);

Počasnu galeriju sa crvenim tepihom, dugu 150 metara, sa mermernim stubovima iz Transilvanije;

zvanični ulaz sa hodnikom iz koga vode monumentalne stepenice, koje je (u jeku krize, kada su bile restrikcije struje i plina, i  kada je narod, i da je mogao, nije imao šta da kupi, jer se sve izvozilo), Čaušesku srušio i nanovo gradio???

Ne mogu da ispratim sve sale, hale, spratove, tepihe, lustere, dužine i širine, zavese (teške i do dve tone), ali u tome i nije poenta. 

Kroz glavu mi prolazi misao: Kakav je to čovek koji zida ovakvu građevinu dok mu narod bukvalno gladuje (setimo se samo naših odlazaka osamdesetih u Rumuniju sa automobilima prepunih vegete, žvaka i farmerki)? 

Posle revolucije, Rumuni razmišljaju šta da urade sa ovom ooooooogromnom građevionom: da li da je sruše (za šta su im potrebne enormne količine dinamita), kao što je Čaušesku, da bi je napravio, porušio čitave kvartove i iselio brojno stanovništvo u roku od nekoliko nedelja; ili da je pretvore u  nove društvene centre, poznatije kao šoping molove; ili da iskoriste što se da iskoristiti?

Zgrada je danas u upotrebi, mada samo manji deo njenog prostora - 30% od ukupne površine? (za sednice dva doma Parlamenta, za prijeme stranih delegacija, za  iznajmljivanje određenih sala velikim firmama za konferencije i sl.).

I tako, krvava vladavina Vlada Cepeša III, barem za mene, "pada" u vodu pred vladavinog ovog krvavog diktatora.

I na kraju sledi neminovno pitanje: Da li će mit o poslednjem svrgnutom lideru starog kova prevazići mit o Drakuli, a mesto gde je pogubljen, postati nova turistička atrakcija, ako već i nije?