Sijetl danas priziva kišu

Danas je u Sijetlu vazduh strašan, rekli su moji domaćini.

Kako nikada pre nisam ovde bila, ne mogu ni da zamislim kakav je bio prethodno.
Pod pretpostavkom da su požari u komšijskoj Kanadi zaslužni za smog nad gradom, nastojim da zamislim Sijetl okupan u svetlu. 

Ali to mi baš i ne polazi za rukom, jer dok prolazimo preko jednog od mostova nad jednim od dva jezera, i dok mi brat i snaja govore (jedan na srpskom, a drugi na engleskom) da gledam tamo levo i pokušam da vidim brdo ili zgradu - koja se ne vidi, ja ne mogu niti da zamislim niti da vidim bilo šta.

A onda se penjemo na dizajnersko čudo sagrađeno 1961. za međunarodni sajam tehnike, i meni je već dobrano muka. Kada se vinemo nekih stotinak metara iznad zemlje i nađemo na spoljnom obruču restorana koji se okreće, moji dragi domaćini se i dalje čude vazduhu - koji nikada nije bio gori i pogledu - koji nikada nije manje otkrivao.

Po dolasku kući, saznajemo da požar, na samo 3 sata vožnje udaljen od nas, i dalje nije zaustavljen i da je aerodrom trenutno obustavio letove (zbog čega smo mogli bez čekanja u redu da "bacimo" pogled na Sijetl s visine.)

Sad ležim u krevetu i razmišljam hoću li Sijetl zapamtiti po Spejs nidlu, na koji sam se popela, Majkrosoftu, koji sutra treba da posetim,  ili po strepnji od posledica požara koji je zahvatio Kanadu.

                                         (Spejs nidl "viđen" u jednoj od kugli u Šihuli vrtu)

P.S.
Nadam se da će ovo treće, koliko sutra, "pasti u vodu"...

Pozdrav iz grada na vodi koji  trenutno iščekuje kišu;)