Statistika, a nisu samo brojke

Daljinomer izračunava udaljenost između Beograda i Los Anđelesa.
Vazdušnom linijom jača je od 10 000 km. Mašala. Valja to prejehati.
(Negde sam pročitala da, kada bismo spojili sve ulice Beograda da bi to iznosilo dužinu, koja bi u kilometrima premašivala gore pomenutu brojku, što znači da ako bih izravnala i povezala sve naše bulevare, ulice, uličice i sokake, eto mene ponovo u L.A.)

Od Beograda do ovog gigantskog kalifornijskog grada putuje se nekih 19 sati uz presedanja (ja sam odmarala u Amsterdamu, što je pored Frankfurta najčešće) i u Mineapolisu u Minesoti (da je bilo jedno presedanje, verujem da bi bilo bolje i lakše, ali i skuplje).

Povratna karta u proseku košta od 700, koliko smo je mi platili, do 1000 dolara (može više, ali ne i manje).

Kada biste išli nekim drumskim prevoznim sredstvom ( kao npr. kada su dva prijatelja od Njujorka do Los Anđelesa putovala taksijem) sa Istočne na Zapadnu obalu Amerike, prošli biste kroz 12 saveznih država (pomenutim momcima je za ovu avanturu, za koju je bilo potrebno izdvojiti oko 300 dolara za 3 sata letenja avionom, za ovu drugu varijantu bilo neophodno 5000 dolara za taksistu, koji je pristao za ovu sumu da ih vozi, i 6 dana putovanja). 
Kada sam ja svojevremeno išla za Njujork, prijatelj mi je predložio da putujem prekoekanskim brodom. Pre dvadeste pet godina mi to nije mi izgledalo kao dobra ideja (?), a sad mi je žao što tada nisam bila spremna takvu avanturu.

Što se tiče vremenske razlike, Beograd je u prednosti nekih 9 sati, tj.kad je kod nas danas, kod njih je još uvek juče, tako da kad letite na tamo - dobijate, a kad se vraćate - gubite, što nekako dođe u stilu - brže, lakše i lepše je kad ka nečemu hrliš, dok su rastanci mahom: teži, bolniji i duži. 

L.A. vam je raštrkan na sve strane. Sa svim svojim centralnim delovima i spoljnim džepovima, rekli su mi, prostire se kao od Beograda do Niša (malo li je), tako da je teško reći gde mu je srce (ili ih možda ima više). 
Svakako, njegovi najpoznatiji delovi su oni vezani za filmsku industriju, kao što su Holivud ili Bulevar zvezda sa otiscima šaka i stopala poznatih pevača i glumaca.

No, nije poenta da vidite samo mesta koja ne smete propustiti, jer će se upravo ona koja vam možda neće preporučiti i koja ne igraju na prvu loptu, urezati  u vaše pamćenje. 
Tako da pored posete Univerzal studiju i ostalih đakonija (na koje vas pozivaju na sve strane), obavezno morate prošetati jednom od kilometarskih plaža Pacifika, jer u protivnom, nećete osetiti duh grada. 
Iako možda nećete videti Džastina Bibera kako surfuje, iako se možda nećete okupati, jer je prehladno, sa previše talasa ili previše naftnih bušotina u daljini, upoznaćete jedno od mnogobrojnih lica ovog grada.

Ali sve to će pasti u vodu ako ne steknete poznanstvo  makar sa jednim od stanovnika ovog drugog po veličini najnaseljenijeg grada u SAD-u (posle Njujorka, naravno). 
Jer, grad, držvu, kontinent, ma koliko određivale brojke, veličine, razdaljine...građevine, bulevari, planinski venci, mora i okeani...najviše određuje čovek koji tu živi:)

P.S. O nekima, koje sam ovde upoznala, u sledećem postu.