Kako biti dobar roditelj

Ne znam da li postoji škola u kojoj se uči kako biti dobar roditelj. Znam da postoje seminari na kojima se edukuju budući menadžeri, motivacioni govornici, lajf kouči...
Možda i grešim. Ako grešim, demantujte me i uputite na neku od njih, da vest prosledim đačkim roditeljima:)

Do kraja školske godine ostalo je još malo. Sitno brojimo, i mi - profesori, i đaci. Izgleda da jedino roditeljima nije jasno da je kraj za manje od mesec dana i da po nekom nepisanom (ili možda čak i pisanom) pravilu, roditelji više ne bi trebalo da dolaze u školu, pogotovo ne da bi uticali na završnu ocenu. 

Zar roditelji ne misle da su malo okasnili sa pitanjma kako im je dete u školi, je li prijavilo sve ocene ili je nešto zatajilo, pohađa li uopšte redovno sve časove, ili je probirljiv po tom pitanju?

Koliko sam samo videla roditelja koji su menjali boje na licu poput semafora, kada bi sagledali pravo stanje stvari, ili koji su se čudom čudili kada bi im skrenula pažnju na ponašanje sina "ljubi ga majka", a sve u stilu "pa on je sasvim drugačiji kod kuće".


Naravno, bilo je i onih koji su išli: pravac - diša, ništa ono: predmetni nastavnik, razredni starešina itd (Sa mnom bi da razgovaraju samo uz prisustvo PP-službe ili direktora, jer na času izagravam psihologa). 
Valjda se to odnosi na onaj deo kad ih pitam kako su, da li imaju neki problem kod kuće, ili u školi, kad ne donose domaći ili nemaju pribor, kad ih zagrlim da im čestitam što su dobili novog brata ili sestricu, pošto su se roditelji preudali ili ponovo oženili. 

Ne pretendujem da budem surogat roditelja, ili da bilo kome preuzmem "svetu" ulogu, ili da ga, nedajbože, negiram na bilo koji način, ali zar nije lepo znati da moje, tvoje, vaše dete ima poverenja još u nekoga starijeg i odgovornog koji će ga makar saslušati.

Prošle godine kaže meni jedan petak: Ja ne znam koga da slušam, vas ili mamu. U pitanju je bilo njegovo prepisivanje domaćeg za vreme odmora pred moj čas. Ja sam mu rekla da se domaći piše kod kuće (otuda valjda i naziv), a mama - da nije važno kad i gde se piše, bitno je da ne dobije minus. Odgovorila sam mu da sam odluči. 
Kako protivurečiti roditelju koji ne shvata da mi nismo dva zaraćena tabora?

Zašto tim istim roditeljima smeta ako tražim da njihova deca izvršavaju svoje obaveze? Ne obavljaju ili  i oni svoje na radnom mestu? 

Znaju li ti isti roditelji da njihova deca ne nose opremu i ne rade fizičko jer ne bi da trče i da se oznoje, jer ne bi da vode loptu i slome nadograđene nokte, jer ih mrze da se presvlače? 

Znaju li oni da njihova deca i ne umeju da trče?, da se sapliću sami o sebe i lome noge, da ne mogu? da se zaustave pred zidom, nego da o taj isti, zaštićen strunjačom, uspeju da slome podlakticu, i to na više mesta?

Zar ne misle da će se isto tako sudarati sa životom ili će ih celog života držati pod staklenim zvonom ili pred bilo kojim monitorom?

Hoće li zbog toga što im dete vikend provede pred televizorom biti srećni, jer imaju svoj teško stečeni mir?, i meni, ili nekom drugom, u ponedeljak reći: On je sasvim drugačiji kod kuće. Uvek je tako tih i miran.

Stvarno, ne znam šta je tom tihom i mirnom učeniku kad mu u školi uzmem mobilni na kojem igra igrice ili šalje poruku roditelju koju je ocenu pre minut-dva dobio na mom ili nekom drugom času, kada ga prekorim zbog nediscipline ili nečeg mnogo goreg.

Roditeljstvo se ne uči preko noći. Nije to titula koja se automatski dobija rođenjem "princa" ili "princeze". Roditeljstvo se uči tokom celoga života. Nije to kurs pletenja ili šivenja (pa i to se zaboravi ako se ne primenjuje). 

Zato, ako postoji škola za roditelje, obavezno me obavestite:)